Kako pedijatri daju rano dijagnozu autizma? Evo koja sve pitanja se postavljaju

Autizam ima veoma širok spektar simptoma. Neka decai koja su „na spektru“ imaju teške mentalne smetnje. Druga su vrlo inteligentna i sposobna da žive nezavisno. Gde god se vaše dete nalazi u spektru, postavljanje dijagnoze autizma je proces u dve faze, a počinje od pedijatra.

Prilikom ovih poseta, pedijatar će posmatrati i razgovarati sa detetom i roditeljima. Postavljaće pitanja o porodičnoj istoriji (da li je neko u porodici u spektru), kao io razvoju i ponašanju deteta.

 Evo nekih prekretnica koje će vaš lekar tražiti:

• Da li se beba smejala sa 6 meseci?
• Da li je oponašala zvukove i izraze lica do 9 meseci?
• Da li je brbljala i gugutala sa 12 meseci?

Takođe, pitaće i o ovim stvarima:

• Da li je neko od ponašanja neobično ili ponavljajuće?
• Da li ima problema da uspostavi kontakt očima?
• Da li komunicira sa ljudima i deli iskustva?
• Da li reaguju kada neko pokušava da mu privuče pažnju?
• Da li je ton glasa „ravan“?
• Da li razume postupke drugih ljudi?
• Da li je osetljivo na svetlost, buku ili temperaturu?
• Ima li problema sa snom ili varenjem?
• Da li je sklono da se nerviraja ili ljuti?

Vaši odgovori su veoma važni u skriningu deteta. Ako sve prođe i nemate nikakvih briga, to je kraj. Ali ako vaše dete pokaže probleme u razvoju ili vaš lekar ima zabrinutosti, uputiće vas specijalisti na dodatne testove.

Drugi testovi

Ako vašem detetu budu potrebni dodatni testovi, sledeći pregled će verovatno biti sa timom stručnjaka za autizam– dečjim psihologom, logopedom i radnim terapeutom. Možete se sastati i sa razvojnim pedijatrom i neurologom.

Ova evaluacija obično služi za proveru stvari kao što su kognitivni nivo deteta, jezičke sposobnosti i druge životne veštine kao što su jelo, oblačenje i odlazak u toalet.

Za zvaničnu dijagnozu, vaše dete mora da ispuni standarde za decu iz spektra autizma i mora da ima problema sa dve kategorije da bi spadalo u spektar autizma.

Izazovi sa komunikacijom i društvenom interakcijom

Za decu sa autizmom, teško je „povezati se“ ili predvideti reakcije drugih ljudi, čitati društvene znakove, uspostaviti kontakt očima ili razgovarati. Možda neće početi da govore tako rano kao druga deca. Oni takođe imaju problema sa mišićnim sposobnostima potrebnim za stvari kao što su bavljenje sportom ili crtanje i pisanje.

Ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja

Deca sa autizmom mogu da ljuljaju svoja tela, da ponavljaju fraze ili da se uznemire promenama u rutinama. Često su duboko zainteresovani za jednu temu. Oni takođe imaju senzorne probleme. Lekari takođe mogu da preporuče i genetsko testiranje kako bi isključili bilo koja druga stanja koja mogu izazvati ove simptome.

BONUS VIDEO