Kanerov sindrom, takođe poznat kao klasični dečji autizam ili rani dečji autizam, bio je razvojni poremećaj koji utiče na sposobnost deteta da komunicira, druži se i ima razvijenu interakciju sa drugima. Prvi ga je opisao dr Leo Kaner 1943. godine, a karakteriše ga niz simptoma koji uključuju poteškoće u uspostavljanju kontakta očima, kašnjenja u razvoju govora i sklonost ka ponašanju koje se ponavlja. Sada je Kanerov sindrom klasifikovan kao poremećaj autističnog spektra (ASD) i obično se dijagnostikuje u ranom detinjstvu, a simptomi se često pojavljuju pre treće godine.

Simptomi Kanerovog sindroma

Simptomi Kanerovog sindroma uključuju poteškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i ponavljajuće ponašanje ili ograničena interesovanja. Dijagnostički kriterijumi za Kanerov sindrom uključuju sveobuhvatnu procenu ovih simptoma, kao i drugih kašnjenja u razvoju ili atipičnog ponašanja. Dijagnozu obično postavlja kvalifikovani zdravstveni radnik, kao što je pedijatar, dečiji psiholog ili psihijatar.

Uzroci i faktori rizika Kanerovog sindroma

Dok tačan uzrok Kanerovog sindroma još nije u potpunosti shvaćen, istraživači su identifikovali nekoliko mogućih faktora rizika, uključujući genetske faktore i faktore životne sredine. Međutim, važno je napomenuti da nemaju svi pojedinci sa Kanerovim sindromom faktore rizika koji se mogu identifikovati, i potrebno je više istraživanja i studija da bi se u potpunosti razumela složena interakcija između genetskih i faktora životne sredine u razvoju ovog stanja.

Tretmani i upravljanje dečjim sindromima

Ne postoji poznat lek za Kanerov sindrom, ali rana intervencija i odgovarajući tretmani mogu pomoći u upravljanju simptomima i poboljšanju kvaliteta života. Opcije lečenja uključuju bihejvioralnu terapiju, terapiju govora, lekove i specijalizovane obrazovne programe prilagođene individualnim potrebama osobe sa Kanerovim sindromom. Cilj lečenja je da se pomogne osobama sa Kanerovim sindromom da ostvare svoj puni potencijal i vode ispunjene i srećne živote.

Živeti sa Kanerovim sindromom

Život sa Kanerovim sindromom može predstavljati mnoge izazove, kako za pojedinca tako i za njihove voljene. Razvijanje strategija suočavanja i traženje podrške mogu biti od pomoći u upravljanju simptomima i poboljšanju kvaliteta života. Ovo može uključivati rad sa zdravstvenim radnicima na kreiranju personalizovanog plana lečenja, pridruživanje grupama za podršku i učešće u terapijskoj podršci kao što je bihejvioralna i radna terapija. Pored toga, važno je za osobe sa Kanerovim sindromom da imaju okruženje podrške koje zadovoljava njihove jedinstvene potrebe i pruža bezbedan prostor sa razumevanjem.

Trenutna istraživanja i budući pravci u vezi sa Kanerovim sindromom

Istraživanja su pokazala da je Kanerov sindrom složen neuro-razvojni poremećaj koji utiče na mnoge oblasti funkcionisanja, uključujući društvenu interakciju, komunikaciju i ponašanje. Kako nastavljamo da učimo više o Kannerovom sindromu, buduća istraživanja će se verovatno fokusirati na razvoj efikasnijih tretmana i intervencija za poboljšanje života pojedinaca sa ovim stanjem.

Da li je Kanerov sindrom isto što i autizam?

Da, Kanerov sindrom, takođe poznat kao klasični autizam ili rani infantilni autizam, je termin koji se istorijski koristio za opisivanje specifične podvrste autizma. Međutim, sa evoluirajućim razumevanjem autizma kao poremećaja spektra, termin Kanerov sindrom se više ne koristi u širokoj upotrebi, a dijagnoza autizma obuhvata širi spektar prezentacija i nivoa ozbiljnosti.

Izvor: Yumama