Najčešće letnje nezgode: Toplotni udar, infekcije, povrede...

Mališani, a i mi sa njima, jedva smo dočekali lepo i sunčano vreme. Parkovi i igrališta su puni, a mnogi su se već sa prvim toplim danima uputili na letovanje. Međutim, u prirodi se često događaju nezgode i neprilike koje mogu da vam pokvare uživanje. Zbog toga budite spremni da predupredite neželjene situacije ili da adekvatno reagujete ako se one ipak dese.

Znaci sunčanice su zagrejana i suva koža, temperatura, povišen puls, glavobolja, vrtoglavica, iscrpljenost, mučnina, povraćanje. Takođe, neka deca teže da dišu, a primetno je i odstustvo znojenja.

Šta činiti?

Ukoliko primetite da vaše dete ima simptome koji ukazuju na sunčanicu, prve svega ga odmah sklonite sa sunca i rashlađivanjem što pre snizite telesnu temperaturu. 

Evo nekoliko načina, kako to da učinite:

 *Ako je moguće, uđite u prostoriju u kojoj je uključen rashladni uređaj (vodite računa da nije previše rashlađeno), ili idite u debelu hladovinu. Na taj način će se temperatura tela sniziti. Ako nema klime, možete dete rashladiti ventilatorom. To će doprineti da koža deteta počne bolje da diše i da se znoji, čime se olobađa toplota tela. 

*Skinite dete. Ovo će pomoći da se dete rasladi i koža dođe u direktni kontakt sa vazduhom. 

*Položite dete da legne. Izaberite mesto gde je temperatura prijatna. Postavite jastuke (ili nešto drugo što vam je pri ruci) pod detetove noge, kako bi se krv sjurila u vitalne organe – srce, pluća i mozak. Pojačana cirkulacija krvi pomoći će detetu da se što pre oporavi i dođe sebi.

*Da bi se telo što brže i što bolje rashladilo, dete kvasite vodom. Možete da pokvasite peškir mlakom vodom i njime osvežavate dete. Tako se povećava isparavanje, što dovodi do snižavanja telesne temperature. Preporučuje se da na vrat, prepone i pod pazuh stavite hladne obloge. Naime, oko tih delova tela krvni sudovi su najbliži koži, pa hlađenjem tih područja ubrzavamo sniženje temperature celog tela. 

*Od velike je važnosti da dete ne dehirdira. Dajte mu tečnost, a ako je već dehidriralo, pomoći će rastvor za rehidraciju. PageBreak

Infekcije kože

Iako i mališanima i odraslima prija osveženje na nekom od javnih kupališta, poput bazena, to zadovoljstvo takođe nosi određene rizike. Opasnost preti pre svega od raznoraznih infekcija, kao što su gljivične infekcije kože. 

Voda u kojoj se kupamo često može da bude zagađena, a ponekad su u njoj prisutni patogeni mikroorganizmim - bakterije i virusi. Ako mališan proguta zagađenu vodu, može da dođe do crevne infekcije, što za posledicu može da ima povraćanje, proliv i temperaturu. Takođe, prljava voda može da se zadrži u spoljašnjem ušnom kanalu, što neretko izaziva upale spoljašnjeg uha. Kod nekih kupača može da dođe i do infekcije očiju, to jest do pojave konjuktivitisa. 

Na javnim kupalištima moguće su i infekcije mokraćno-polnih organa, pa treba voditi računa da dete nikad ne bude gole guze, već u pelenama ili gaćicama (zavisno od uzrasta). 

Kako se zaštititi?

Kako bi se izbegle ovakve neprijatnosti, vodite računa o sledećem:

*Pre ulaska u bazen obavezan je prolazak kroz bazenčić sa tečnošću za dezinfekciju stopala.

*Objasnite detetu da gutanje vode iz bazena ili jezera može da bude opasno i postarajte se da to ne čini.

*Ronjenje bez maske može da dovede do pojave konjunktivitisa ili da iziritira okice, pa neka dete obavezno nosi masku za ronjenje.

*Nakon izlaska iz vode dete treba odmah da se istušira čistom vodom. Pred spavanje je obavezno ponovno tuširanje uz upotrebu šampona i sapuna.

*Nošenje papuča zaštitiće vas od eventualnih gljivičnih infekcija stopala.

*Da bi se izbegle infekcije kože i urogenitalnih organa, dete treba da ima svoj peškir. Ne dozvolite da mališan sedi direktno na pločicama, betonu ili ležaljkama.

Povrede

Tokom leta moguće su i sitne nezgode - padovi, posekotine, ubodi i slično. Rešenje nije u tome da detetu zabranite sve moguće aktivnosti kako se slučajno ne bi povredilo, već da ga naučite da bude što pažljivije. Ipak, ako do nezgode dođe, budite spremni da adekvatno odreagujete. Evo saveta koji će vam pomoći da se snađete u nemiloj situaciji. 

Kako ih sanirati?

*Padovi

Koliko god da su spretna, deca ipak padaju. Najčešće će dete samo da ustane i nastavi da trči, ali ako je pad bio nezgodniji, biće potrebno da mu stavite hladnu oblogu. Hladnoća steže krvne sudove i samim tim smanjuje mogućnost da dođe do otoka. Preporučuje se i da detetu namažete kremu ili gel na bazi arnike koja će ublažiti bol i smanjiti otok.

*Posekotine

U letnjoj garderobi dečje ručice i nožice su otkrivene, pa su moguće posekotine. Dakle, ako se dete poseče, najpre treba zaustaviti krvarenje. Pogrešno je podvezivati ranu, a pravilno je na nju naneti sterilnu gazu i prekriti je čistim rukama. Kada ste sigurni da se krvarenje zaustavilo, ranu oprati čistom vodom i dezifinkovati protivupalnim sprejom. Na kraju ponovo staviti gazu ili flaster ukoliko je rana manja. Tokom noći ranu treba otkritii kako bi koža mogla da diše, suši se i brže zarasta.

U slučaju da je u tkivu ostalo strano telo, na primer staklo, ne pokušavajte sami da ga izvadite, već se obratite lekaru.

*Ubodi

Mali avanturisti će sigurno poželeti da se pentraju po drveću, pa se može desiti da im se u kožu zabode iver. Njega je neophodno ostraniti kako ne bi došlo do infekcije. Probajte sami da ga izvučete tako što ćete ga uhvatiti dezinfikovanom pincetom i povući ravno unazad. Još lakše ćete ga izvući ako dete taj deo tela drži u mlakoj vodi. Na kraju je potrebno da dezinfikujete ranu protivupalnim sprejom. Ukoliko je iver ušao duboko, ne pokušavajte sami da ga vadite, već odmah idite kod lekara.

Tekst: Manja Perić Mitić