Krivljenje kičme u stranu – skolioza, je deformitet koji se javlja tokom rasta.
Kako prepoznati skoliozu?
Prilikom pregleda, dete treba da bude u stojećem položaju, samo u gaćicama. Posmatra se spreda, bočno, i sa zadnje strane. Proverava se simetrija u području vrata, upoređuje visina ramena i donjih uglova lopatica, kao i njihova udaljenost od kičmenog stuba. Posmatraju se trouglovi stasa (prazan prostor između struka i ruku), čija asimetrija ukazuje na krivljenje kičme u stranu. Obavezan je test pretklona: dete se savija prema napred, sa opruženim kolenima i laktovima, sastavljenih dlanova. Posmatra se simetrija rebarnih lukova i mišićne mase sa obe strane kičmenog stuba. Bilo kakva asimetrija je znak prisustva deformiteta.
Da bi se utvrdio tačan stepen iskrivljenja, radi se rendgenski snimak, kao i u slučaju kada se u lečenje uključuje mider. Prepoznavanje, praćenje i lečenje obavljaju specijalizovani stručnjaci (hirurzi, ortopedi, fizijatri, pedijatri, školski lekari, fizioterapeuti, psiholozi, ortotičari). Čak i kada su svi potrebni koraci preduzeti i neophodni učesnici lečenja uključeni, krajnji ishod nije uvek najbolji - ali će, svakako, da bude najoptimalniji.
Kako se leči skolioza?
Korektivne vežbe i mider
Do 20 stepeni, skolioze se leče korektivnim vežbama, koje se sprovode na suvom i u vodi. Kod deformiteta između 25 i 35 stepeni, pored vežbi - deca nose i korektivne midere. Da bi lečenje bilo uspešno, mider mora da bude dobro urađen, ali i da ga dete nosi stalno - i danju, i noću (skida se samo zbog kupanja i vežbanja). To je neophodno do završetka rasta, kada dete počinje da se postepeno odvikava (po jedan-dva sata dnevno), u naredna tri do šest meseci, a potom u narednih godinu dana nosi mider samo noću.
Sve vreme dok nosi mider, radi poseban program vežbu - u mideru i bez njega. Povremeno nošenje, izostanak vežbi, kao i naglo ili prevremeno skidanje midera - može da dovede do većeg pogoršanja nego da mider uopšte nije nošen. Iako je on primaran u lečenju skolioza ovog stepena, vežbe su izuzetno važne.
Jer, njima se poboljšava mišićni tonus i održava fleksibilnost kičmenog stuba, funkcije koje su ugrožene zbog inaktivnosti (u mideru nema pokreta kičmenog stuba i on u potpunosti preuzima funkciju mišića koji drže kičmu u uspravnom položaju).
Danas se retko primenjuje nošenje gipsanog midera za lečenje skolioza. Ali, ako se stavlja, pravi se novi na svakih mesec do dva meseca.
Operativno lečenje
Deformiteti u grudnom delu kičmenog stuba preko 50 stepeni, ili nagle progresije kod dece starije od 10 godina, leče se operativno. Kada će se raditi operacija, zavisi od uzrasta deteta i stepena deformiteta. Kod velikih deformacija, po završetku rasta se takođe rade operacije.
Skolioze nisu praćene bolovima u leđima, niti zamorom u mišićima. Ako dete ima bolove ili se zamara, uzrok treba tražiti u nečemu drugom. Za razliku od kifoza i kifotičnog lošeg držanja, kod skolioza nema pogurenih leđa, pa roditelji ne sumnjaju na postojanje deformiteta. Kod ove dece, leđa su prenaglašeno ravna: prisutno je lordotično držanje u grudnom delu, gde fiziološki treba da bude kifoza, ili je lordoza u slabinskom delu veća od fiziološke (lordoza je prenaglašena krivina u lumbalnom delu kičme, u krstima).
Neželjene posledice skolioze
Osobe sa nelečenim i neizlečenim idiopatskim skoliozama, u odraslom dobu imaju pored estetskih i ozbiljne funkcionalne smetnje, respiratorne i kardiovaskularne, pojavu bolova u leđima, umanjenu radnu sposobnost - što često rezultira preranim odlaskom u invalidsku penziju.
Sa stanovišta ortopedije, skolioza predstavlja jedan od najtežih i najdelikatnijih problema. Situacija je otežana činjenicom da se radi o maloj deci, koja ne mogu da razumeju ozbiljnost problema, ili adolescentima koji imaju povećanu osetljivost na sve promene koje im se dešavaju u telu i na telu. A pritom još treba da rade vežbe ili da nose midere, što ih izdvaja iz grupe vršnjaka. Sa druge strane su roditelji, nedovoljno upućeni u problem koji se pojavio, sa očekivanjem da se na brz i efikasan način reši.
Zaustaviti dalje napredovanje
Ukoliko se deformitet kasno otkrije ili se neadekvatno leči, dete će pored estetskih da ima respiratorne i kardiovaskularne poremećaje. Promene koje nastaju su trajne i utiču na fizičko, psihičko i emocionalno stanje deteta, što pogađa čitavu porodicu. Izbor zanimanja je uslovljen stepenom deformiteta na završetku rasta, pa se tako posledice reflektuju na čitavo društvo. Prognozu je teško dati, iako je urađen detaljan pregled i rendgenski snimak - što često izaziva nezadovoljstvo, čak i ljutnju roditelja, koji ne mogu da sagledaju ozbiljnost problema. U principu, prognoza je nepovoljnija ako je dete mlađe i sa skoliozom u višem segmentu kičmenog stuba, jer uzrast i brzina rasta nepovoljno utiču na progresiju deformiteta. Zato je u lečenju skolioza najvažnije zaustaviti dalje napredovanje i održati postojeću korekciju.
Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut
