Zašto je dobro da dete ponekad bude lenjo: Psiholog otkriva - važnije je za razvoj nego što mislite

Roditelji se svim silama trude da nauče dete da ne bude lenjo. Međutim, porodični psiholog Elena Popova ističe da je zapravo dobro i važno pustiti dete ponekad da bude lenjo, tj. da ne radi ništa.

Besposlica je, s druge srane, želja i potreba za odmorom od "dosadnih" obaveza. U tom smislu, dokonost zapravo može da spreči da dete postane lenjo jer povremen odmor sprečava da telo uđe u stanje iscrpljenosti usled kojeg dolazi do lenjosti. Ono što treba da znate je da besposlica znači ne da dete radi neke druge aktivnosti umesto uobičajenih, već da bukvalno ne radi ništa.

Psiholog Popova kaže da je detetu potrebno barem sat vremeno dnevno kada je "samo sa sobom". "Tada će da petlja sa svojim spravicama, da leži ili da pravi neke gluposti. Verovatno će ležati na krevetu, gledati kroz prozor, pretvarati se da je superheroj, skakaće, igraće igrice, pričati na telefon. Sve to odrasli nazivaju besposlicom, lenjošću i gubljenjem vremena", kaže psiholog za noviteroditeli.bg, pa objašnjava zašto je su ove aktivnosti važne za mališane.

Besposlica ih čini jačim

Kada dete ima vreme kada ne mora da radi ništa, to mu pomaže da nadoknadi fizičku i emocionalnu energiju. Ali, to se dešava samo kada dete slobodno vreme provodi onako kako ono želi, a ne kako roditelji kažu.

Ipak, Popova naglašava da ukoliko odmor ne povrati detetu snagu, već je ta želja za lenjošću praćena apatijom, promenama apetita, lošim raspoloženjem, i sve to traje duže od nedelju dana, bilo bi dobro da se posavetujte sa psihologom ili pedijatrom. Iza tih simptom mogu da se kriju premor, stres ili depresija.

Pomaže im da bolje upoznaju sebe

Naravno da je deci potrebno vreme za fizičku aktivnost, učenje, spavanje, ali im je potrebno i da imaju nekoliko slobodnih minuta svakog dana da se bolje upoznaju sa sobom. Vreme koje dete provodi "ne radeći ništa" pomoći će mu da bolje upozna svoje želje, osećanja, emocije, potrebe. To će mu pomoći da kada odraste može trezveno da proceni svoje sposobnosti, da nauči kada mu je potreban odmor (umesto da dopusti da se premori).

Ono što je još korisno da znate je da dete ne mora da upoznaje sebe tako što leži na krevetu i razmišlja, već to može da radi i dok se šeta, vozi bicikl, igra igračkama... Roditelji samo ne treba da sprečavaju dete da se fokusira na sebe, ne treba da ga osuđuju što je "lenjo".

Pomaže im da se razviju

Većina odraslih smatra da deca ne mogu dobro da se razvijaju bez njihove kontrole i intervencije. Međutim, besposlica deci dozvoljava da nakratko budu izvan roditeljske kontrole i da imaju interakciju sa svetom kakvu oni žele (čak i dok su u svoja četiri zida), objašnjava psiholog Popova.

Roditelji se plaše da kada dete ostane samo može da se povredi, ali ovo vreme kada je ono posvećeno sebi zapravo podstiče njegov razvoj.

"Najbolji alat za samorazvoj i samooporavak je igra. Ako se ne mešate, dete bilo kog uzrasta će izabrati aktivnost koja je za njega najkorisnija u tom trenutku", poručuje psiholog.

Na primer, dete od tri godine će pre crtanja izabrati da se igra u pesku i baca kamenčiće. To je potpuno u skladu sa njegovim razvojem jer mu ova igra nudi brojna senzorna iskustva – zvuk kamena koji pada, osećaj težine u ruci itd. U ovom uzrastu, to je za njegov razvoj važnije i bolje nego crtanje.

BONUS VIDEO: