Deca iz azijskih zemalja redovno zauzimaju najviše pozicije na PISA testiranjima, a mali Japanci poznati su po sjajnim akademskim dostignućima i dobrim veštinama u rešavanju problema.
Šta to oni rade drugačije? Nije stvar u tome da uče više od drugih mališana, već možda uče pametnije. Donosimo vam nekoliko japanskih trikova za učenje, pomoću kojih mališani dugo pamte ono što nauče, a ovi trikovi takođe dobro deluju na kreativnost i stalno napredovanje.
Kaizen
Japanska kaizen fizolofija podrazumeva svakodnevno pravljenje malih koraka koji vode ka poboljšanju. Umesto da uče sve odjednom ili kampanjski kako to mnogi rade, u Japanu mališani gradivo dele na manje zadatke.
Na primer, kada uče množenje, najpre savladaju jedan deo, pa prelaze na drugi, umesto da pokušavaju da zapamte sve odjednom. Ovaj metod učenja pomaže u izgradnji stabilne osnove i smanjuje stres, dok im istovremeno poboljšava dugoročno razumevanje.
Razmaknuto ponavljanje
Jedna od najvećih grešaka koje deca prave je da jednom pročitaju nešto i misle da su to naučili. Japanski studenti koriste razmaknuto ponavljanje — tehniku gde ponavljaju informacije u sve većim vremenskim razmacima.
Kako se primenjuje ova tehnika? Neka vaše dete pročita nešto novo danas, pa to isto za dva dana, pa za nedelju dana, i tako dalje. Ova tehnika jača pamćenje tako što obnavlja znanje neposredno pre nego što izbledi, što ga čini lakšim za kasnije prisećanje.
Kinestetičko učenje
U japanskim školama učenje nije samo u knjigama – već i u radu. Oni uključuju praktične aktivnosti, bilo da su u pitanju naučni eksperimenti, origami za razumevanje geometrije ili korišćenje stvarnih objekata za rešavanje matematičkih problema.
Podstaknite svoje dete da se uključi u interaktivno učenje tako što ćete izvoditi male eksperimente, koristeći kartice ili čak igrajući uloge prema istorijskim događajima. Kada deca aktivno učestvuju u tome što uče, mnogo bolje razumeju i zadržavaju informacije.
Aktivno prisećanje
Umesto pasivnog ponovnog čitanja beleški, japanski đaci praktikuju aktivno prisećanje — tehniku gde pokušavaju da zapamte informacije bez gledanja u njih.
Da biste to učinili zabavnim za dete, pretvorite učenje u kviz, koristite kartice ili ih zamolite da sumiraju ono što su naučili bez provere beleški. Ovaj metod jača neuronske veze, što olakšava zadržavanje informacija.
Vizuelizacija
Japanski učenici često koriste vizuelne tehnike za pamćenje složenih informacija. Povezivanje reči sa slikama čini učenje zanimljivijim i efikasnijim.
Ohrabrite dete da crta crteže ili simbole koji predstavljaju ključne koncepte. Na primer, ako uče o Sunčevom sistemu, mogu da nacrtaju planete sa zabavnim karakteristikama umesto da samo pamte njihova imena. Ova tehnika čini apstraktne koncepte lakšim za razumevanje i pamćenje.
Mape uma
Mapa uma je vizuelni dijagram koji pomaže deci da povežu ideje. Umesto da pamte običan tekst, deca mogu da kreiraju šarene, razgranate grafikone koji će im pomoći da strukturiraju svoje misli.
Na primer, ako dete uči o životinjama, može da napravi mapu uma koja kategoriše sisare, gmizavce, ptice i tako dalje. Ova tehnika poboljšava razumevanje i čini učenje zabavnim i zanimljivim.
Fejnmanova tehnika
Jedan od najboljih načina da se istinski razume koncept je da se objasni jednostavnim rečima – ovo se zove Fejnmanova tehnika. U japanskoj kulturi deca se često podstiču da pouče mlađu braću i sestre ili drugove iz razreda onome što su naučili.
Ohrabrite svoje dete da vas ili brata, sestru nauči onome što je učilo. Ako se muče da nešto objasne, to znači da moraju ponovo da pregledaju tu temu. Ovaj metod ne samo da jača njihovo razumevanje, već i gradi samopouzdanje, prenosi Times of India.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.