Sve je više mališana koji kasno progovaraju, a kada i progovore, dešava se da im je govor prilično nerazumljiv ili da ne umeju da izgovore sve glasove. Dosta se govori o uzrocima problema sa govorom, a mi smo pitanja u vezi sa tim postavili stručnjaku, logopedu i doktoru neuronauka dr sc. Vladanu Plećeviću.
Najpre je za Yumamu objasnio koji je najčešći razlog zbog kojeg roditelji dovode decu u njegov defektološko-logopedski kabinet "Plećević".
"U naš centar najčešće dovode decu zbog poteškoća pre svega u razvoju govora i jezika, senzomotornih i socioemocionalnih smetnji. Retko se dešavava da su to izolovane poteškoće. Sve su češće potrebe za intervencijama kod dece sa problemima pažnje i prekomerne motorne aktivnosti, zatim sa poteškoćama u usvajanju školskih veština. Suočavamo se i sa porastom problema ponašanja u školskom dobu".
Sve se češće govori o tome da deca kasnije progovaraju nego što je to bio slučaj ranije, a dr Plećević nam je objasnio zašto.
"Većina dece usvoji prvu reč između 10. i 16. meseca dok kratke rečenice realizuje do druge godine. Međutim, neki mališani počinju da progovaraju nešto kasnije, to nije uvek razlog za brigu, jer je razvoj svakog deteta jedinstven. Uzroci usporenog razvoja govora mogu biti različitog porekla: neurološki, genetski, kognitivni, psihogeni i emocionalni, senzomotorni i anatomski poremećaji, anomalije u razvoju mozga. Bitan je i uticaj sredinskih faktora. Često je uzrok kašnjenja i usporeno sazrevanje centara odgovornih za razvoj govora i jezika.Značajno je da roditelji shvate da oni nisu krivci za kašnjenje govorno-jezičkog razvoja. Кrivica ne samo da je neopravdana, već je i kontraproduktivna", poručuje logoped.
Dr Plećević je objasnio i kada roditelji treba da odvedu dete kod logopeda, šta treba da im "upali lampicu".
"Neka deca usvajaju bazu komunikacije i pre nego što se izraze govorom. Na primer, uspostavljaju kontakt očima, razmenjuju glasove i izraze lica sa odraslom osobom, pokazuju na ono što žele i razumeju nekoliko reči pre nego što sami izgovore bilo koju. Ovim mališanima jednostavno treba više vremena nego drugima pre nego što progovore, baš kao što je drugima potrebno malo više vremena pre hodanja. Ako sa 18 meseci izgleda da vaše dete ne želi da komunicira, ne koristi gestove za komunikaciju (kao što je pokazivanje) ili se čini da ima poteškoća da razume šta govorite, razgovarajte sa svojim pedijatrom ili kontaktirajte logopeda".
Dr Plećević kaže da, da bi dete progovorilo, mora da sluša odrasle kako mu govore, zato je njegov savet roditeljima da se igraju intonacijom glasa, izrazima lica i zvučnim efektima. Takođe, preporučuje da komentarišete svakodnevne situacije – šta vi radite, šta dete radi, šta će se dogoditi, ali da pritom govorite nešto sporije i naglašenije, kao i da sve to povezujete sa odgovarajućim emotivnim izrazima lica.
Nije neobično da dete ne ume da izgovori pravilno neki glas – R, L, Š, Ć, a dr Plećević objašnjava do kada to može da se "toleriše", a kada mališana treba odvesti kod logopeda.
"Poremećaji artikulacije se dešavaju kod dece koja iz različitih razloga ne mogu pravilno da artikulišu glasove maternjeg jezika. Ponekad je on ozbiljan do te mere da je govor deteta nerazumljiv za okolinu. Postoje odstupanja u izgovoru glasova koja se tolerišu u zavisnosti od uzrasta deteta. Razvoj aritikulacije je individualan tako da su razlike u njegovoj dinamici moguće. Spomenute glasove dete u očekivanoj dinamici usvaja između treće i četvrte godine. Uzornu artikulaciju svih glasova očekujemo sa navršenih pet godina. Savet je da se roditelji obrate logopedu čim se uoče odstupanja od očekivanog razvoja artikulacije".
Logoped nam je objasnio i zašto se dešava da deca ne razlikuju pojedine glasove – Č, Ć, Š, DŽ – u izgovoru.
"Ovde se radi o jednoj nesposobnosti identifikacije, diskriminacije, a na kraju interpetacije govornog sadržaja. Pojedina deca dobro čuju, ali nisu u stanju da razlikuju glasove. To su najčešće glasovi među kojima postoji akustička sličnost, tj. glasovi iz istih glasovnih grupa koji imaju zajedničke akustičke karakteristike, a ako dete ne razvije sposobnost razlikovanja, problem se može javiti i na poljima pisanog jezika i jezičkog razumevanja".
Na kraju, logoped dr Plećević nam je otkrio i da jedna greška koju roditelji prave može da utiče na razvoj govora kod dece, a u pitanju je tepanje.
"Već smo naglasili uticaj auditivne percepcije u ranom razvoju govora, tačnije slušanja. Slušajući i imitirajući govor ljudi iz svog neposrednog okruženja dete usvaja govor. Nepravilan govor koji se servira detetu u formi 'tepanja' može da bude jedan od uzroka usporene dinamike govorno-jezičkog razvoja, posebno glasova. Zbog toga roditelji u komunikaciji s malom decom treba da izbegavaju tepanje. Savet je da roditelji ali i bake i deke budu uzoran model svom detetu. Sa druge strane, veoma je važno naglasiti značaj govorne ekspresije emocija, to je emotivni sadržaj govora. Zbog toga ne štedite emocije kada se obraćate detetu, bogatite dečje iskustvo emocijama", poručuje logoped.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna