Detetove prve reči su velika radost za roditelje, ali često zna da bude i briga, te da roditelji razmišljaju da li njihovo dete dovoljno govori, porede ga sa drugom decom i pitaju se zbog čega još nije progovorilo.

Pitali smo logopeda Natašu D. Čabarkapu šta je razlog zbog čega neka deca kasne u govoru, i da li nešto možemo da učinimo kako bismo im pomogli u tome, a ona nam je objasnila da je za razvoj govora veoma važna orofacijalna ekspresija u prvoj godini života deteta iako se tada ne očekuje da progovori, ali tada se govorni organi pripremaju.

"Oralna praksija predstavlja preduslov za pravilan izgovor glasova. Kada logoped govori o oralnoj praksiji misli se o voljnom pokretanju delova govornih organa (usana, vilice, obraza, jezika, mekog i tvrdog nepca)", rekla nam je Nataša, a onda objasnila sve što treba da znamo o razvoju govora:

Kada se razvija oralna praksija?

Intenzivan razvoj oralne praksije se odvija tokom prve godine života, tada dete obavlja niz oralnih motornih aktivnosti, a to su žvakanje, sisanje, gutanje, vokalizacija, brbljanje i pojava prve reči. Svaka od ovih aktivnosti nam je važna jer predstavlja složenu oralnu veštinu koja nam je kasnije neophodna za pravilan razvoj govora i pojavu prve reči. Sisanje i žvakanje su neke od prvih motornih radnji koje izvodi dete i koje mogu da ukažu na eventualne teškoće u izvođenju pokreta govornih organa. Da bi dete moglo adekvatno da sisa i žvaće potrebno je da poseduje jačinu u mišićima oralne regije (jezika, vilice, obraza i usana). Zato je važno da se detetu uvodi čvrsta hrana koju dete treba da žvaće i grize, kao što je kora hleba, jabuka, keks... Kako dete raste tako se i menja negova ishrana pa već sa dve godine dete treba da jede hranu različite teksture, čvrstine, ukusa...

Dete, voće, jabuka
Shutterstock Dete jede jabuku

Zašto je važno napomenuti nešto što možda zvuči logično?

Logično je da će dete da bogati svoju ishranu kako odrasta, ali zbog brzog vremena u kom živimo nekada je najlakše detetu dati pasiranu hranu i kašice, i nakon perioda predviđenog za takav vid ishrane. Neretko se dešava da veliki broj dece jede samo pasiranu hranu, odbija da žvaće ili grize hranu, često se zagrcnu ili povraćaju, imaju pojačanu salivaciju usled slabosti mišića orofacijalne regije, što može bitno uticati na pravilan razvoj govora.

Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora.

Dete, hrana, odbijanje, neće da jede
Shutterstock Dete odbija da jede

Ali šta onda kada je sluh deteta uredan?

Nekada se desi da i pored očuvanog sluha, urednog opšteg razvoja deteta, dobre motorike govornih organa dete kasni u progovaranju. Svesni smo da se govor neće razviti sam već mora da bude stimulisan kako spoljnim tako i unutrašnjim stimulusima. Kada kažem bavljenje detetom mislim upravo na to, na sredinu u kojoj dete odrasta. Porodično okruženje je stimulativna sredina koja iz spoljnog sveta prenosi detetu nove sadržaje. Dete nove sadržaje podstaknuto iskustvom slaže u pasivni deo svog pamćenja da bi to vremenom dobilo funkciju i prešlo u aktivni govor. Na taj način nastaje govor tj. verbalna komunikacija. Ali ako ta porodična sredina nije stimulativna za dete na adekvatan način, a to je način koji mora biti prilagođen detetovim potrebama, onda dolazi do kašnjenja u razvoju govora ili izostanka govora. Tada je važno potražiti pomoć stručnjaka, logopeda. Kao što sam na početku rekla, ono ključno, taj preduslov, kojim i započinjemo svaku stimulaciju govora su vežbe oralne praksije.

Stručno vođeni logopedski tretmani, kontinuirani rad, saradnja logopeda i roditelja, kao i ostalih stručnjaka ukoliko je to detetu potrebno, predstavlja temelj napredka razvoja deteta.

Zato je važno pored svega gore navedenog da se na vreme obratite logopedu kako bi pored savetodavnog rada na razuslovljavanju loših govornih navika krenuli sa kontinuiranim tretmanom koji je prilagođen problemu koji vaše dete ima.

Yumama/Dr sci Nataša D. Čabarkapa, logoped