Kada dete kasni u razvoju

Dete sa smetnjama u razvoju je ono koje "ima teškoće u razvoju i nije u mogućnosti da postigne ili održi zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja, ili čije zdravlje i razvoj mogu znatno da se pogoršaju bez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblasti zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite ili drugih oblika podrške", navedeno je u Međunarodnoj klasifikaciji razvojnih poremećaja (International Clasification of Impairments), koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization).

U prvoj godini...

* U prvom mesecu života, beba ne bi trebalo da bude previše mirna i mlitava, ali ni razdražljiva i zgrčena. Takođe, ne bi trebalo da stalno ili bez razloga plače.
* Između drugog i trećeg meseca, beba počinje da guče, igra se svojim ručicama, hvata igračku kada je dodirne, okreće glavu prema izvoru zvuka.
* Krajem četvrtog meseca, ukrštanje nogu kada se beba drži u uspravnom položaju, spavanje i uzimanje hrane bez reda, često povraćanje ili nereagovanje na zvuke - razlozi su da se obratite svom lekaru.
* Sa šest meseci, beba skida pelenu sa lica dok leži na leđima, obraća pažnju na osobu koja govori, počinje da razlikuje poznate osobe od nepoznatih.
* Sa sedam meseci, bebe pokazuju interesovanje za predmete iz svoje okoline - ukoliko to izostaje, obavezno recite pedijatru na narednom pregledu.
* Sa osam meseci, bebe menjaju položaj da bi dohvatile igračku, mogu „izolovano“ da koriste levu i desnu ruku.
* U devetom mesecu, bebe reaguju i na slabije zvuke, manje stavljaju igračke u usta a više počinju da ih istražuju, brbljaju, pružaju ruke da ih uzmete, počinju da se vezuju, najčešće za majku.
* Između 10. i 11. meseca, bebe puze, uspravljaju se i stoje, znaju nekoliko reči (mama, tata, baba, pa-pa).
* U 12. mesecu, bebe hodaju uz pridržavanje, hvataju sitne predmete palcem i kažiprstom, pronalaze sakriveni predmet, voljno daju igračku, samostalno prinose hranu ustima.

Ako beba sa navršenih godinu dana ne odgovara na emocionalne podsticaje iz okoline, dugo ostaje u stanju uznemirenosti, ne uspostavlja kontakt očima - treba potražiti pomoć lekara.PageBreak

* Sa 18 meseci, dete samostalno hoda, uzima, nosi i premešta predmete, pokazuje na sebi gde je glava, oko, nos, koristi rečenicu od jedne reči ili reč i gest, pokušava da jede kašikom.

Ukoliko nekontrolisano balavi, bezrazložno je uznemireno, ima stereotipne pokrete ili periode odsutnosti - obavezno se treba obratiti lekaru.

Sa dve godine...

* Kada navrši dve godine, dete samo jede kašikom, ispravlja sliku okrenutu naopako, pokazuje pet delova tela na zahtev, upotrebljava 200 do 250 reči, pokazuje interesovanje za grupne igre.

Dvogodišnjaci ne bi trebalo da budu zaokupljeni aktivnostima koje se ponavljaju (ljuljanje, klaćenje, treperenje rukama), ne bi smeli da imaju tremor (podrhtavanje) ruku, niti da govore nerazumljivo ili imaju bezrazložne napade besa, vriske ili smeha. Sve navedeno je razlog za posetu lekaru.

Sa tri godine...

* Deca sa tri godine ne bi trebalo da su nespretna, ali ni da su neprestano u pokretu, niti da zamuckuju ili mucaju, da su bez motiva agresivna prema sebi i drugima, imaju bezrazložne strahove ili odsustvo straha od realnih opasnosti.

Važnost praćenja razvoja

Neprepoznavanje ili kasno prepoznavanje smetnji, odsustvo odgovarajućeg tretmana i rehabilitacije, odsustvo podrške porodici i ograničenje učestvovanja u aktivnostima - predstavljaju važne faktore rizika. Prisutnost većeg broja faktora rizika znatno povećava verovatnoću nastanka smetnji. Zato je važno praćenje dece koja su rođena u okviru rizičnih, ali i blizanačkih trudnoća, potom praćenje prevremeno rođenih beba, kao i onih čije su majke prošle kroz težak porođaj, i beba koje su bile izložene negativnim uticajima nakon rođenja. Sva kasnija neuobičajena stanja, padovi, povrede, i sve ono što bi moglo da ostavi trajne posledice po bebino zdravlje - mora da kontroliše lekar u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut; Vesna Stanimirović