sportovi-na-snegu
Sankanje

Prvi "snežni" sport sa kojim se svako dete susreće je sankanje. Počinje još u uzrastu u kojem dete stabilno sedi i stoji, ali ne mora i da hoda. U tom periodu, koji obično traje do treće godine, neophodna je veća angažovanost roditelja - koji najčešće vuče dete po ravnom, a kasnije na padinama sedi iza deteta na sankama. Kao i u svim snežnim sportovima, kreće se od manjih i kraćih staza, onih gde nema starije dece ili gužve.

Padovi mahom bezazleni

Uobičajeni padovi su mahom bezazleni. U prvim godinama, roditelji diktiraju tempo i brzinu spuštanja, a deca tek oko pete godine mogu da "preuzmu kormilo" i koriste nožice za ubrzavanje ili kočenje. Mlađa deca obično nisu spremna da koordiniraju pokrete ruku i nogu. Inače, položaj ruku u sankanju, nalik položaju veslača, jača ramena i mišiće ruku. Ali diskretno, tako da nema neprijatnih, "sportskih" upala i bolova, osim ako dete u strahu grčevito steže konopac ili ono čime upravlja.

Poželjno curenje nosića

Skijaši, na primer, ukazuju na činjenicu da treba izbegavati njihove staze ako je neko na sankama, ali i da decu ne treba učiti skijanju na stazama koje su namenjene sankanju. Uostalom, neće se svako dete radovati spustu sa velike visine, a posebno neće - penjanju na početak staze. Koliko je spust sladak, mada je kratak, toliko je penjanje uz brdo dosadno. Međutim, odlično je za malene mišiće: kao retko koja aktivnost, razvija ih u optimalnoj meri. Osim toga, povećava i broj otkucaja srca, pa zato mališani dišu i na usta i na nosić... a znamo koliko sneg pročisti vazduh. Kao i kod ostalih zimskih sportova, ne treba brinuti ako nosić procuri, to se smatra poželjnim čišćenjem. A rumene obraze svako voli da vidi, naravno, uz osmeh na licu.

Plastične ili drvene sanke

Plastične ili drvene sanke? Velika dilema! Mišljenja su podeljena čak i među onima koji skoro celu zimu provode na snegu. Što se tiče odeće za zimske sportove, obično je nepromočiva. Za mlađe je predviđeno odelce iz jednog dela, a za starije se preporučuje slojevito oblačenje. Nikako ne dolazi u obzir kombinacija: čarape, helanke, trenerka, pa odelce. I na niskim temperaturama deci može da bude vruće, pa je na dugačke čapapice dovoljno obući nepromočive pantalonice. Previše ušuškano dete se slabije kreće i brže zagreva, pa od uživanja nema ništa. Poslednjih godina mogu da se kupe tanušne pantalone nalik helankama, ili vrlo tanki šuškavi kompleti - koji na prvi pogled ne ulivaju poverenje da mogu da štite od hladnoće, ali su zaista vrlo topli, mada nešto skuplji od debelih perjanih jaknica i pantalonica. Pošto su pomenuti tanki kompleti lagani kao pero, ne sputavaju decu. Ali, ni roditelje, jer ih ima i u veličinama za odrasle.

Praktični klisko

Kada vrtići i škole, kao i sportski klubovi vode decu na planine tokom raspusta ili zimskih meseci, obično se roditeljima kaže da  spakuju kliska, plastičnu "palačinku" na koju deca sedaju i spuštaju se kao na sankama. To je dobra opcija, jer se ta stvarčica lako pakuje, lagana je, nije skupa, a deca je vole. Naravno, ako se dete do tada nije često sankalo, treba to reći onima koji ga vode, kako bi obratili pažnju na pokrete koje dete pravi i naučili ga da se spusti bez prevrtanja i «kočenja».

Plastične skije

Mnogi roditelji će deci spakovati plastične skijice. E, one su nešto nezgodnije i namenjene starijoj, spretnijoj deci sa iskustvom. Obično sa polaskom u školu, deca mogu da ovladaju veštinom spuštanja na skijicama. Ali, ako ne želite da učiteljima stvarate glavobolje, bolje izaberite kliska. Na skijicama mališani, opušteni bez roditeljskog nadzora, lako mogu da padnu i povrede se, čak i da prelete preko nekog na sankama.

sportovi-na-snegu
Skijanje i snoubord

Ovo su sportovi za koje vas treneri mole da decu prepustite  stručnjacima. Kod nas, u svim ski centrima postoje škole skijanja, a ima ih i u inostranstvu. Jezička barijera ne postoji jer deca, bez obzira na uzrast, ove veštine uče pre svega gledanjem i ponavljanjem pokreta instruktora. Grupe obično ne broje više od desetoro mališana - zbog bezbednosti i boljeg savladavanja tehnika. Inače, možete da uplatite individualne ili grupne časove.

Na skije dete može da stane već sa tri godine, dok se snoubord (snowboard) ne preporučuje pre sedme ili osme godine, jer je u tom uzrastu definisana prioritetna strana tela, što je važno za snoubord. Svakako, bilo bi idealno da se u školu skijanja upiše dete starije od pet godina. Mlađe ne drži mesto, pažnja mu je slabija, koordinacija pokreta manje razvijena, pa usporava grupu. Zato se mala deca obično uče skijanju pojedinačno, tako što se prvo po ravnom vuku specijalnim skijaškim konopcima za obuku.

I, dok su kod sankanja u prvom planu mišići potkolenice, kod skijanja i snouborda su to butni mišići. Inače, u svim sportovima na snegu, treba zaštititi dete dobrom obućom, čvrstom - pre svega u zglobnom delu, nepromočivom, ali ne obavezno i «debelom».

Skijanje u Beogradu

U Beogradu, na Adi Ciganliji, i samo u još nekoliko gradova na svetu, tokom cele godine postoji posebna ski traka, dugačka oko pet metara, pri određenom nagibu i bez snega. Na toj stazi sam zatekla mališane sa instruktorima koji ih uče svim važnim pokretima u skijanju. Neobično izgleda, ali je odličan trenažer i za starije skijaše. Traka se pomera u suprotnom smeru od kretanja skijaša, brzina prilagođava, a traka automatski staje kada se skijaš zaustavi ili padne.

Obavezne rukavice

Kada smo kod povreda, za sportove na snegu insistirajte na nošenju rukavica. One nisu samo zaštita od hladnoće, već pre svega od povreda. Prilikom padova (isto je kao i na rolerima i klizaljkama) obično strada ručni zglob, mada se najviše štite kolena i laktovi, ali deca nekako imaju običaj da tresnu na nos širom raširenih ruku! Navedenim veštinama dete možete da učite vi, ili bilo ko od starijih. A može i da ih uči samo, posmatranjem starije dece.

Časove drže profesori skijanja i snouborda. Ta simulacija skijanja, praktično skijanje na suvom (jer je pod od nečeg što liči na itison) - omogućava vama, ali i vašem detetu (starijem od pet godina) da kasnije zaista uživate u odmoru na snegu, jer sprečava uobičajene upale mišića.

Oprema za sportove na snegu

Kod nas ima razne opreme za sportove za snegu. A i cene su više nego šarene. Najskuplja oprema je namenjena profesionalcima, ili onima koji će zaista da je dugo koriste. Obično savetujemo da se oprema kupuje u sportskim prodavnicama, ali postoje - kako nam rekoše skijaši, i prodajni objekti robe široke potrošnje (nećemo reći koji, da ih ne reklamiramo) u kojima prve skije, pa i sanke i ostalo - možete da kupite po vrlo povoljnim cenama. Ali, nemojte se zaletati pre nego što dete proba nove veštine, recimo na iznajmljenim skijama. Sanke slobodno kupite, mada su dobre i one vaše iz podruma. Samo ih malo sredite (zakucajte, podmažite, išmirglajte...). Postoje i moderni modeli, koji podsećaju na autiće. Ali, molim vas, gde je tu radost upravljanja sankama!?

Još neki savet

Dragi roditelji, izbegavajte da sami pravite opremu, recimo skijice. Oprema ne mora da bude skupa, ali uvek mora da bude čvrsta. Najveća opasnost, ako se izuzmu preleti pri većim brzinama, koje deca ne mogu da kontrolišu na skijama i skijicama, jeste prevrtanje na sredini staze, kada na vaše dete može da naleti drugo dete. I, na kraju, važna stvar, a nije striktno vezana za sport. Na niskim temperaturama, instruktori mole da pre časa "naterate" dete da piški. Jer, ako mu zatreba toalet na stazi, šta će instrukor sa njim? A «problem» kada dete izgubi kontrolu, nije mali.

Disciplina na stazama

Ono što je važnije od napredovanja u sportovima na snegu, jeste disciplina na stazama. Dakle, tamo gde se skija, ne sanka se, i obrnuto. Ne penje se nikada sredinom staze, već uz ivice, ne ćaska se pri dnu, i ne prave grudve. Deca na žičare ne idu sama, za njih nikako nije preporučljivo da se spuštaju po sredini brzih staza, niti da «pretiču» one koji su ispred. To je posebno važno na skijanju! Zato su škole skijanja odličan izbor. Prvo, dok je dete u školici, roditelj slobodno može da skija, ili da radi bilo šta drugo. Instruktori ne vole da roditelji navijaju, dobacuju detetu, ili na bilo koji drugi način učestvuju u času. Jeftini nisu, ali ako ste već došli u zimski centar i sami skijate, onda će vam cena biti očekivana.

Upale mišića

Ovi sezonski sportovi ponekad kod dece koja nisu mnogo fizički aktivna tokom ostalog dela godine (najviše vremena provode sedeći), mogu da izazovu upalu mišića. Zato je važno, posebno za skijanje i snoubord, da se dete mesec-dva pre putovanja pripremi, pre svega šetnjama i laganim vežbama.

Uživajte...

Ostaje vam samo da uživate u snežnim čarolijama. Ali, čak i ako ne volite sneg, naučite dete da ga voli. I slobodno ga pustite, ako želi, na zimske radosti sa vaspitačima, učiteljima, trenerima... Osnova svih organizovanih dečjih zimskih putovanja jesu prepodnevni i popodnevni boravci napolju. Pre svega, praktikuje se šetnja, najlepši zimski «sport». Osim što uživaju u lepoti zimskog pejzaža, dečica udišu čist vazduh, a angažovani su im i mišići, zbog otežanog kretanja po snegu. U taj boravak je, svakako, uključeno i sankanje, kao i skijanje na takozvanim dečjim stazama.

Željka Zebić