Dojenje je osnova

Mo­del is­hra­ne odojčadi na ve­ge­ta­ri­jan­skoj is­hra­ni se ne raz­li­ku­je mno­go od uo­bičaje­nog mo­de­la. U svakom slučaju, do­jen­je je pre­po­ručeni način is­hra­ne u pr­vim me­se­ci­ma. Majčino mle­ko je od iz­u­zet­ne važno­sti za rast i raz­voj deteta, uključujući po­dršku imu­nom si­ste­mu, zašti­tu od in­fek­ci­ja i sman­jivanje ri­zika od aler­gi­ja. Do­jen­je, ta­kođe, sman­ju­je učesta­lost javljanja ga­stro­in­te­sti­nal­nih, respiratornih i dru­gih bo­le­sti, a po­maže i u raz­vi­jan­ju pri­sno­sti između maj­ke i be­be. Inače, mle­ko žena na ve­ge­ta­ri­jan­skoj is­hra­ni je nu­tri­tiv­no ade­kvat­no. To znači da, ako se maj­ka do­bro ­hrani, be­ba norm­al­no na­pre­du­je. Za­paženo je da maj­ke na ve­ge­ta­ri­jan­skoj is­hra­ni duže do­je de­cu.

Četiri tipa ve­ge­ta­ri­jan­ske is­hra­ne
Ve­ge­ta­ri­jan­ska is­hra­na je sve­opšti po­jam za ra­zno­vr­snu is­hra­nu ko­ja isključuje me­so, živi­nu i ri­bu. Po­sto­je četi­ri ti­pa takve vrste is­hra­ne:
■ Ve­gan - u is­hra­ni su za­stu­plje­ni: žita­ri­ce, voće, po­vrće, ma­hu­nar­ke, se­men­je.
■ Ovo­ve­ge­ta­ri­jan­ska - u is­hra­ni su za­stu­plje­ni: žita­ri­ce, voće, po­vrće, ma­hu­nar­ke, se­men­je i ja­ja.
■ Lak­to­ve­ge­ta­ri­jan­ska - u is­hra­ni su za­stu­plje­ni: žita­ri­ce, voće, po­vrće, ma­hu­nar­ke, orašasti plo­do­vi, se­men­je i mlečni pro­iz­vo­di.
■ Lak­to­o­vo­ve­ge­ta­ri­jan­ska - u is­hra­ni su za­stu­plje­ni: žita­ri­ce, voće, po­vrće, ma­hu­nar­ke, orašasti plo­do­vi, se­menje, mlečni pro­iz­vo­di i ja­ja.

Sojine formule

Ako iz bi­lo kog raz­lo­ga ne do­ji­te be­bu, daj­te joj so­ji­ne form­u­le do kra­ja pr­ve go­di­ne života. One sa­drže vi­ta­min D, a uko­li­ko ni­su obo­gaćene gvožđem, sa­ve­tu­je se nje­go­vo do­da­van­je. Čisto so­ji­no ili pi­rinčano mle­ko ne mo­gu da za­me­ne form­u­lu ili do­jen­je u tom periodu - zbog toga što ne sa­drže adekvatnu ko­ličinu pro­te­i­na, ma­sti i uglje­nih hi­dra­ta, ni­ti ima­ju do­vol­jnu ko­ličinu vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la, ko­ji za­u­zi­ma­ju značaj­no me­sto u is­hra­ni deteta to­kom pr­ve go­di­ne živo­ta.
Mališani na ve­ge­ta­ri­jan­skoj is­hra­ni ima­ju nešto veće zah­te­ve za pro­te­i­ni­ma od de­ce ko­ja sve je­du, a to je zbog raz­li­ke u ami­no­ki­se­lin­skom sa­sta­vu i is­ko­ristlji­vo­sti pro­te­i­na. U svakom slučaju, to ni­je to­li­ko važno u odo­jačkom pe­ri­o­du, ka­da de­te si­sa. Međutim, u uz­ra­stu od go­di­nu da­na, ka­da de­te uzi­ma više dru­ge hra­ne ne­go mle­ka, nje­go­ve po­tre­be za pro­te­i­ni­ma su veće od po­tre­be ma­lišana ko­ji uzi­ma­ju živo­tin­jske pro­te­i­ne. Ume­sto 13-16 gra­ma po ki­lo­gra­mu te­le­sne ma­se, detetu je potre­bno 18-19 gra­ma. Ta raz­li­ka la­ko može da se na­dok­na­di šol­jom so­ji­nog mle­ka - ko­ja sa­drži šest gra­ma pro­te­i­na, dok po­la šol­je to­fua (sira od soje) sa­drži pet gra­ma proteina.

Kombinovanje proteina

Čvr­sta hra­na se uvo­di u is­hra­nu odojčadi u uz­ra­stu od na­vršena četi­ri do šest me­se­ci, jer obez­beđuje ener­gi­ju i nu­tri­jen­te ko­ji su po­treb­ni za rast i raz­voj. Pr­vo se uvo­de obo­gaćene žita­ri­ce, pa po­vrće i voće, a po­tom pro­te­in­ska hra­na. Vi­ta­min B12, ko­jeg ne­ma u ve­ge­ta­ri­jan­skoj is­hra­ni, pre­la­zi u majčino mle­ko ako ona uzi­ma kva­sac ili su­ple­men­te (do­dat­ke) tog vi­ta­mi­na.

Planiranje vegetarijanskog načina ishrane
Neophodno je da planiranje vegetarijanskog načina ishrane bude veoma pažljivo, odnosno hrana mora da sadrži sve potrebne nutrijente:
- proteine iz soje i mahunarki
- kalcijum iz proizvoda obogaćenih kalcijumom i zelenog  lisnatog povrća
- gvožđe iz soje, pasulja, tofua, žitarica
- cink iz badema, kikiriki butera, pečuraka.

Uve­di­te žita­ri­ce obo­gaćene gvožđem, ili daj­te su­ple­men­te gvožđa (jedan mi­li­gram po ki­lo­gra­mu te­le­sne težine).
Neo­p­hod­no je da se pro­te­i­ni kom­bi­nu­ju, na­ročito ka­da su u pi­tan­ju sasvim ma­la de­ca. Pošto svaka osoba ima sklo­nost ka od­ređenoj hra­ni, ni ma­lišani na ve­ge­ta­ri­jan­skoj is­hra­ni ni­su u to­me iz­u­ze­tak. Pod­sti­ca­ti de­cu na ve­ge­ta­ri­jan­sku is­hra­nu, ne znači ubeđiva­ti ih da vo­le svu bil­jnu hra­nu. I ona, kao i de­ca ko­ja je­du živo­tin­jsku hra­nu, mo­gu da bu­du pro­bir­lji­va, što je česta po­ja­va u dru­goj i trećoj go­di­ni.

Neophodni dodaci

Dobro izbalansirana vegetarijanska dijeta sa zelenim lisnatim povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama - ne mora, po definiciji, da bude siromašna kalcijumom i proteinima. Ali, neophodno je da joj se dodaju zrnevlje, koštunjavo voće i soja, da bi se obezbedile dovoljne količine pomenutih nutrijenata, i to u optimalnoj proporciji. Ako se koristi mnogo pirinča kao predominantna hrana - može da dođe do anemije usled nedostatka gvožđa.

Ravnoteža masti i energije

Deca svih uzrasta zahtevaju određenu količinu masti u ishrani, koja služi za energiju, ali i za razvoj mozga i mrežnjače oka. U vezi sa tim se pojavljuje moguća opasnost kada je u pitanju ishrana koja je uglavnom zasnovana na ugljenim hidratima i malo proteina - kao što je hleb, krompir, pirinač, voće...
Man­jak ka­lo­ri­ja je glav­ni ri­zik ve­ge­ta­ri­jan­ske is­hra­ne. Uko­li­ko je loše «sa­stav­lje­na», su­više je «ma­siv­na» i sa­drži pre­ma­lo ma­sti i
ka­lo­ri­ja po­treb­nih za brz rast i raz­voj odojčadi i ma­le de­ce. Dok be­ba sa­mo si­sa, ne­ma pro­ble­ma. Majčino mle­ko obez­beđuje 54
od­sto ener­gi­je iz ma­sti i sa­drži oko 175 ka­lo­ri­ja po šol­ji. Međutim, kada beba počne da uzi­ma čvr­stu hra­nu i man­je mle­ka, važno je da se oda­be­re­ hra­na ko­ja obez­beđuje od­go­va­ra­juću rav­no­težu ma­sti i ener­gi­je, odnosno svih nu­tri­je­na­ta. 

Potencijalni problemi

Potencijalni problemi vezani za vegetarijansku ishranu se odnose na manjak kalcijuma, gvožđa i proteina. Drugi problem je vezan za mali kalorijski unos i veliku količinu vlakana. Najveći kalorijski unos se postiže mastima, naročito kod dece do navršenih pet godina života, pa u tom smislu treba koristiti punomasne mlečne proizvode. Ako je loše planirana, vegetarijanska ishrana može da ima  dugoročne posledice po rast i razvoj.

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista