Riba u ishrani dece: saveti + recepti za pripremu

Riba je nutritivno najbolje izbalansirana namirnica, koju odlikuje visoka biološka vrednost i lakša svarljivost u odnosu na druge vrste mesa, posebno na crveno. Sadržaj kalcijuma i svih potrebnih vitamina i minerala je svrstavaju ...

Osim to­ga, meso ribe je do­bar iz­vor jo­da i flu­o­ra, ko­ji su važni za metabolizam i rast, za­tim mag­ne­zi­ju­ma i cin­ka, takođe ko­ri­snih za rast, kao i se­le­na - ko­ji dopri­no­si jačan­ju imu­nog si­ste­ma.

Omega tri masne kiseline

Za raz­li­ku od većine bil­ja­ka, ko­je uglav­nom sa­drže ome­ga šest ma­sne ki­se­li­ne, ul­ja­ste ri­be ima­ju vi­sok pro­ce­nat ome­ga tri ma­snih ki­se­li­na - aku­mu­li­ra­ju ih iz al­gi i fi­to­plank­to­na, koji su njihovi primarni proizvođači. One ne mo­gu da se stva­ra­ju u ljud­skom organizmu, ali su neo­p­hod­ne u is­hra­ni jer po­mažu raz­voj mo­zga. Takođe pre­ve­ni­ra­ju preterano stvaranje ei­ko­sa­no­i­da - sup­stan­ci sličnih hormonima, ko­je u većim količinama mo­gu da uz­ro­ku­ju ar­tri­tis, ast­mu, srčane bo­le­sti...

Najveći izvori masnih kiselina, osim sardele, jesu losos, tuna i haringa, a od rečne ribe šaran. Sardela sadrži i linolnu masnu kiselinu.

Količina masti varira od vrste do vrste, pa se na osnovu toga razlikuju nemasne ribe - sa manje od dva odsto masti (list, raža, oslić, bakalar), malo masne - do dva ipo odsto masti (sardela, zubatac), polumasne - sa dva ipo do pet odsto masti (tuna, sabljarka) i masne - od pet do deset odsto masti (losos, skuša, jegulja).

Alergija i izloženost živi

Izvesno strahovanje, vezano za ishranu male dece ribom, zasnovano je na mogućoj alergiji i izloženosti živi.

Alergija na ribu je relativno česta, a ponekad kod dece sa pozitivnom porodičnom istorijom ostaje tokom čitavog života. Alergijska reakcija nastaje brzo i dramatično, uz: povraćanje, otok, osip, otežano disanje. Kod dece iz takvih porodica, uvođenje ribe u ishranu treba odložiti do kraja prve godine.

Neke ribe sadrže visok nivo žive, koja je toksičan metal. Iako se mala količina žive nalazi u prirodi, industrijsko zagađenje uzrokuje njeno prisustvo u zemlji, vazduhu i vodi. Živa se tako nađe u tkivu riba,  praveći potencijalni problem kod onih koji je konzumiraju. Ona je opasna za sve, a naročito za decu čiji je nervni i imuni sistem u razvoju.

Međutim, pokazalo se da korist od konzumiranja ribe daleko prevazilazi eventualne rizike. Ako se koristi u dečjoj ishrani dva puta nedeljno, a  pritom se detetu daju različite vrste, praktično nema opasnosti. Odaberite lososa i belu tunu, a naročito jeftinu i zdravu površinsku plavu ribu, koja se hrani planktonom - sardelu. Izbegavajte skušu, morskog psa i sabljarku.

Riba spada u laganu, lako svarljivu hranu. Posle osmog meseca života, uvodi se u ishranu odojčadi koja nema porodičnu istoriju alergije. Za decu je uvek bolja sveža, tek pripremljena riba, ali tunjevina i riblja pašteta mogu da se daju iz konzerve.

Odabir i priprema

Sveža riba ima sjajnu, svetlu boju i svež, blag miris. Riba mora da bude glatka, čvrsta, škrge svetlo crvene, bez sluzi. Oči moraju da budu sjajne i lako ispupčene. Izbegavajte one koje imaju jak miris ili pri kuvanju oslobađaju miris amonijaka.

Ako je riba dugo stajala na suncu, ili nije transportovana u frižideru, oslobađa jednu vrstu toksina koji može da izazove infekciju, ali i histamin, koji izaziva alergijsku reakciju.

Posle kupovine, stavite ribu u najhladniji deo frižidera. Pre spremanja je operite pod mlazom hladne vode i osušite papirnim ubrusom. Najbolje je da svežu ribu spremite i pojedete istog dana. Za sutradan može da ostane u trižideru, dobro poklopljena, da ne bi primila ukus i miris drugih namirnica, a za kasnije - treba je zamrznuti.

Zaleđena riba

Kupovina zaleđene ribe je sigurna, jer se ona odmah nakon ulova i čišćenja zamrzava na jako niskoj temperaturi. Smrznuta riba je nutritivno istog kvaliteta kao sveža, ali je malo manje ukusna. Fileti koji su bili zaleđeni, mogu da izgube nešto od boje, odnosno sjaja, ali su dobri za jelo. Ne smeju da budu mestimično tamniji, isušeni po ivici, ili da imaju žutu ili zelenu prebojenost.

Da biste bili sigurni da ste kupili dobru zaleđenu ribu:

- Ne kupujte ako je pakovanje otvoreno.

- Izbegavajte pakovanja sa površine vitrina za zamrzavanje.

- Ako je pakovanje providno, proverite da li sadži kristale leda - to bi   moglo da znači da je riba bila dugo zaleđena, ili je otopljena pa ponovo zaleđena.

- Zaleđenu ribu odledite držeći je u frižideru preko noći. Ako je potrebno brzo odmrzavanje, učinite to pod mlazom hladne vode.

Termička obrada

Što se tiče pripreme, najbolje je da se riba spremi na roštilju - za premazivanje može da se koristi maslinovo ulje, zatim kuvana ili  pečena u foliji, pa pržena. Pravilo kuvanja i pečenja je deset minuta po parčetu dva ipo centimetra debljine. Ako se prži, onda po pet minuta sa svake strane. Dobro kuvana ili pečena riba se lako odvaja od viljuške.

Deci može da se ponudi dva do tri obroka ribe nedeljno. Spremite uvek različitu ribu i dajte je u umerenoj količini (jednom nedeljno jednu vrstu).

Mere opreza

— Nemojte da nudite deci sirovu ribu, jer može da sadrži viruse i bakteriju listeriju (Listeria monocitogenes), pa je bolje da je jedu kuvanu ili pečenu. Dimljena riba takođe ponekad sadrži listeriju, koja može da  izazove opasni enteritis (upalu tankog creva), pa je treba izbegavati u ishrani dece.

— Zamrznite ribu u plastičnoj vrećici, ali je ne držite duže od šest meseci u zamrzivaču.

— Odmah iskoristite razleđenu ribu (odmrznite je pod mlazom hladne vode). Nikad je ne zamrzavajte ponovo.

— Posle rukovanja ribom odmah operite ruke, dasku za spremanje i pribor.

Kako da privolite dete da jede ribu?

— povedite dete u kupovinu i ponudite mu da samo odabere ribu koju će da jede

— ponudite prženu ribu u odgovarajućem ulju

— pripremite ribu uz dodatak raznih ukusa (beli luk, sir)

— uključite dete u spremanje

— servirajte onako kako dete najviše voli (sa majonezom, pavlakom...)