Antibiotici su neizostavni deo medicine, lek koji se mora primenjivati u borbi sa upornim bakterijama i infekcijama, ali koji treba koristiti umereno. Pre svega, jer ne prija organima za varenje i opterećuje ih, ubija dobru floru organizma, a zbog duge upotrebe može se razviti i rezistentnost što znači da je taj lek izgubio dejstvo na naš organizam i da neće moći da nam pomogne kada zatreba. Uz to, ovi lekovi su jednostavno nemoćni pred virusima, pa tada od njih nemamo nikakve koristi.

Pro;itajte i Zašto su antibiotici na lošem glasu

Dr Bojana Božić, doktor medicine, saradnik u nastavi na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uradila je prvu studiju o upotrebi antibiotika na recept kod dece u našoj zemlji kao završni specijalistički rad. Zamolili smo je da nam odgovori na nekoliko pitanja.  

Zbog čega ste odlučili da radite ovakvu vrstu istraživanja?

Prva istraživanja o upotrebi antibiotika u odrasloj populaciji u Republici Srbiji su ukazala na alarmantno visoku potrošnju antibiotika u našoj zemlji u odnosu na druge evropske zemlje. Tako smo i došli na ideju da ispitamo upotrebu antibiotika u našij zemlji, ali ovaj put na nivou dečjeg uzrasta. Smatramo da je ova tema bila veoma zanimljiv izbor za završni specijalistički akademski rad.

Pogledajte i Antibiotici u terapiji crvenog grla kod bebe

Zašto nije dobro propisati antibiotik ako nije potreban, ili ukoliko nije odgovarajući?

Česta upotreba antibiotika dovodi do porasta bakterijske rezistencije i češćih neželjenih efekata antibiotika. Pojava bakterijske rezistencije je postala problem na svetskom nivou i veliki napori se ulažu da se ona ograniči. Istraživanja o učestalosti rezistentnih sojeva u okviru naše zemlje ukazuju na postojanje visoke prevalence rezistentnih sojeva S. pneumonia neosetljivih na beta laktamske i makrolidne antibiotike. Naravno, ukoliko pričamo o virusnim infekcijama, upotreba antibiotika svakako neće dovesti do poboljšanja i njihovo propisivanje u tim slučajevima nije opravdano. Naše istraživanje je ukazalo i na vrlo zabrinjavajući podatak, a to je česta upotreba hinolona za decu od rođenja do navršenog prvog meseca starosti. Hinoloni mogu dovesti do oštećenja hrskavice i zglobova, tako da se njihova upotreba može opravdati jedino u životno ugrožavajućim stanjima. Ovako česta upotreba hinolona za ovaj pedijatrijski uzrast, skoro 10 odsto od svih propisanih antibiotika,  specifična je za našu zemlju i ovaj podatak nismo mogli uporediti sa podacima iz drugih evropskih zemalja.

Više o... Oprezno s antibioticima kod dece

Koji vremenski period obuhvata vaše istraživanje i koliki je uzorak?

Sproveli smo farmakoepidemiološku studiju kojom su analizirani podaci o svim  antibioticima izdatim na nivou primarne zdravstvene zaštite za period od 1.1.2011. do 31.12.2013. godine na nivou Republike Srbije. Obuhvaćena je celokupna pedijatrijska populacija, od rođenja do navršenih 18 godina. PageBreak

Kakve ste rezultate dobili i da li su oni očekivani?

Naše istraživanje je pokazalo da je broj propisanih recepata najveći za decu uzrasta od 2 do 23 meseca tokom sve tri godine praćenja. I u većini drugih zemalja (prema dostupnim podacima iz stručne literature) deci ovog uzrasta je propisivan najveći broj recepata. Smatra se da je objašnjenje za ovu pojavu polazak dece u obdaništa, čime se povećava rizik za infektivna oboljenja. Ono što značajno razlikuje našu zemlju od drugih zemalja jeste izuzetno visoka godišnja stopa propisanih recepata na 1.000 dece. U našoj zemlji stopa se kretala od 1.515 do 1.360, a recimo u Holandiji 282, Švedskoj 353 itd.

Pogledajte i Nosić curi - da li je potreban antibiotik?



Najčešće dijagnoze za propisivanje antibiotika su bile akutni faringitis, akutni tonzilitis, akutni nazofaringitis, akutni bronhitis i akutno zapaljenje srednjeg uha. Prema smernicama našeg Nacionalnog vodiča za izbor i upotrebu antibiotika u opštoj praksi, antibiotici se ne savetuju u sličajevima akutnog bronhitisa i akutnog tonzilofaringitisa. Naše istraživanje je pokazalo da su upravo te dijagnoze bile među pet najčešćih razloga za propisivanje antibiotika.  

Takođe, pokazali smo i još jedan zanimljiv rezultat, a to je postojanje izraženih sezonskih oscilacija u propisivanju antibiotika u dečjem uzrastu. Porast broja propisanih antibiotika se uočava tokom zimskih meseci (od oktobra do marta) tokom sve tri posmatrane godine i poklapa se sa većom incidencom respiratornih infekcija koje su najčešće izazvane virusima. Ovaj rezultat je samo još jedan pokazatelj neracionalne primene antibiotika u našoj zemlji.

Penicilini širokog spektra su bili najpropisivanija klasa antibiotika tokom sve tri godine posmatranja. Ono što razlikuje našu zemlju od velikog broja drugih zemalja jeste izuzetno niska prevalenca upotrebe penicilina uskog spektra, koji su savetovani kao antibiotici prvog izbora u većini infekcija u dečjem uzrastu. Ovakvo stanje se može objasniti čestom nedostupnošću penicilina uskog spektra na našem tržištu.

Šta je opšti zaključak istraživanja i postoje li smernice za dalji rad pedijatara?

Na osnovu svih dobijenih rezultata − naročito na osnovu izuzetno visoke stope propisanih recepata, na osnovu čestog propisivanja antibiotika širokog spektra kao i na osnovu propisivanja antibiotika u indikacijama kada to nije neophodno − zaključili smo da se antibiotici u našoj zemlji neracionalno propisuju. Smatramo da bi bolje praćenje smernica našeg Nacionalnog vodiča i rasterećenje pedijatara doprinelo znatno racionalnijoj propisivačkoj praksi.

Pogledajte i Prirodna apoteka: 5 bakinih lekova protiv bolova

Po vašem mišljenju, zašto lekari propisuju antibiotike ako nisu sigurni koji i kada najviše odgovara?

Pomenula sam da je potrebno rasteretiti pedijatre, jer svi znamo da dnevno prime i pregledaju veliki broj dece. Većina infekcija u dečjem uzrastu je virusnog porekla, uključujući i upale grla, zapaljenja srednjeg uha, sinuzitise i prehlade. Zato se u velikom broju evropskih zemalja savetuje zakazivanje ponovne kontrole za dva ili tri dana, a propisivanje antibiotika samo u određenim i strogo definisanim stanjima. S obzirom na to da je većina infekcija, kao što smo pomenuli, virusnog porekla, do spontanog izlečenja dolazi i bez upotrebe antibotika.

Kakvu preporuku biste dali roditeljima koji su sigurniji ako im pedijatar ipak prepiše antibiotik?


U većini zemalja savetuje se izbegavanje upotrebe antibioitka, osim pri tačno određenim dijagnozama i u određenim uslovima. Recimo, kod upale srednjeg uha, u većini zemalja poštuju se vodiči koji savetuju upotrebu antibiotika samo u slučaju kada je dete mlađe od dve godine i ima upalu oba uha. U svim ostalim slučajevima, savetuje se zakazivanje ponovne kontrole za dva ili tri dana i posmatranje deteta.


Podaci iz stručne literature ukazuju da 50 odsto svih propisanih antibiotika u dečjem uzrastu nije bilo zasnovano na dokazima, odnosno nije bilo neophodno u terapiji. Svakako da je savet za sve roditelje da dete redovno vode na kontrole, da se stanje prati i posmatra pre uvođenja antibiotika. U slučajevima virusnih infekcija, antibiotici nisu potrebni jer infekcija prolazi nakon mirovanja I, po potrebi, uzimanja simptomatske terapije.

Tekst: Vesna Stanimirović

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete strucnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.