Hipotonus ili mlitavost: Da li je moja beba dovoljno čvrsta?

Normalan tonus mišića je dovoljno visok da omogućava odupiranje sili Zemljine teže, i istovremeno dovoljno nizak da omogući lagano pokretanje, na čemu se zasniva pokret. Položaj i pokret su u međusobnoj zavisnosti i ne mogu da se posmatraju odvojeno. Promene položaja su deo pokreta, a pokret je promena položaja.

Kako roditelji sami mogu da prepoznaju da li je njihovo dete hipotonično?

Roditeljima je, uglavnom, teško da uoče mlitavost kod deteta: zbog  neiskustva sa bebama, ali i subjektivnosti - koja je sasvim opravdana. Zato je važno da imaju određene smernice koje bi im u tome pomogle.

Sve novorođene bebe imaju refleks hvatanja šakom i nožnim prstima - na primer, ako prstom dodirnemo bebin dlan ili taban, prsti i palac se odmah zatvore oko našeg prsta.

Šta roditelji treba da preduzmu?

Neophodno je ozbiljno praćenje mališana od strane fizijatra. Tek nakon detaljnih pregleda, i određenog vremena u kome se dete stimuliše i prati njegov motorni razvoj, može se zaključiti da ne postoje značajni poremećaji neuromišićnog sistema.

Pošto se hipotonija odražava na usporen motorni razvoj, beba se programom vežbi stimuliše - da bi se tonus normalizovao i ujednačio tempo psihomotornog razvoja.

Zbog čega se javlja hipotonija?

Hipotonija se javlja kao nasledno oboljenje, ili je uzrokovana faktorima rizika u toku trudnoće i porođaja. Prevremeno rođene bebe, kao i one sa nižom ocenom na rođenju, pod većim su rizikom od pojave mlitavosti. Zato su sve takve bebe obuhvaćene programima praćenja i ranog tretmana smetnji u psihomotornom razvoju.

Ako imate neku dilemu vezanu za razvoj i ponašanje vašeg deteta, svakako konsultujte pedijatra. Određeni problemi u motornom razvoju imaju dobru prognozu, ali treba na vreme reagovati kako bi se prevazišli.

Šta može BEBA?

*Krajem prvog meseca, beba iz položaja na stomaku na kratko podiže glavu i okreće je na jednu, pa na drugu stranu. Na leđima uglavnom leži asimetrično, gleda u vaše lice.

*Sa dva meseca, šaka se polako otvara. Beba se oslanja na podlaktice i odiže glavu u središnjem položaju, kada je na stomaku. Reaguje čitavim telom, pokušavajući da dohvati vaše lice, i prati predmete kada je na leđima.

*Krajem trećeg meseca, bebine pesnice više nisu stisnute, ona se igra prstima, posmatra ih i stavlja u usta. Započinje kretanje na stomaku, sa osloncem na laktovima, koji su ispred ramena - tako što počinje da se uspravlja. Motivisana igračkom, podiže glavu. Na leđima, sa podignutim nogama, počinje da se igra šakama ispred lica. Ne leži više asimetrično: brada-nos-grudna kost-pupak-stidna kost su u jednoj liniji.

*Sa četiri meseca se igra, održavajući ravnotežu na stomaku. Oslanjanjem na jednu ruku, uzima igračku drugom. Na leđima, hvata šakama i stopalima. Ako pružimo zvečku, sa jedne ili druge strane, poluotvorenom šakom će je uzeti i staviti u usta. Započinje da se kotrlja u stranu.

*Sa pet meseci opruža laktove da bi povećala polje igranja i "pliva" ako ugleda igračku koju ne može da dohvati. Podiže noge u vis na leđima i dodiruje bedra, naizmenično opruža i savija noge i priprema se za okretanje. Dodiruje i hvata igračke, što pokazuje dobru kontrolu oko-šaka. Važno je da je pri hvatanju uključen opružen palac. Počinje da prebacuje predmet iz ruke u ruku.

*Sa šest meseci se oslanja opruženih laktova na otvorene šake, u položaju na stomaku. Šakama hvata svoja stopala kada je na leđima i okreće se sa leđa na stomak, što će moći ako hvata predmete preko sredine tela.

*Ovo je redosled razvojnih prekretnica za bebe - do šest meseci, odnosno informacije za vas kako biste znali šta treba da očekujete u kom uzrastu, kao i da pravovremeno reagujete na izostanak ili prerano javljanje određenih pojava. Međutim, nemojte da zaboravite da je svako dete jedinstveno. Zato svoju bebu nikako ne treba da upoređujete sa drugom decom, pa čak ni sa sopstvenom.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut