SVI SU GOVORILI DA SMO ZDRAVI SAMO NIKAKO I TRUDNI: Ispovest tate koji se godinama borio da dobije dete

Hrabri tata nam pokazuje kako je biti muškarac koji očajnički želi da ima dete. I to radi na zabavan i u isto vreme veoma dirljiv način. Njegova priča je retvitovana preko 9.000 puta. Na to je reagovalo preko 59.000 ljudi. Ni mi nismo mogli da ostanemo ravnodušni.

Lija i ja smo pokušavali da imamo bebu tri godine. Nisam siguran tačno kada smo prestali da koristimo kontracepciju. Nismo imali plan. Mislili smo da ako zatrudnimo, biće super.

I nismo zatrudneli.

Kada ste u dvadesetim, mislite da možete zatrudneti samo gledajući nekoga. Svi smo čuli za slučajeve nezgoda uprkos upotrebi dva kondoma, zar ne? Ali nismo zatrudneli. Ništa se nije desilo.

Mi smo zatim u našim 30-im godinama. Neke naše stvari su verovatno malo prašnjave i zarđale, pa smo pre tri godine počeli da koristimo aplikacije i kalendare da merimo ovo i ono. Testovi za ovulaciju. Stari dobri saveti o proverenim položajima i trajanju snošaja koji su najbolji za dete. Imali smo kasne menstruacije i neke koje nikada nisu ni dolazile.

Ali nismo bili trudni.

Pa smo otišli ​​kod doktora. Njegovu kolekciju uzoraka, obogatili smo našom svežom krvlju, semenom i drugim tečnostima koje su bile pogodne za istraživanje naše plodnosti. Medicina je odgovorila na naš problem: „S vama je sve u redu. Ne bi trebalo da imate problema.”

Nismo bili trudni.

Tada je Lija počela da uzima hormone.

Ali nismo bili trudni.

Možda smo imali loš tajming ili Bog zna šta. Bližimo se četrdesetim i naši biološki satovi otkucavaju. Doktor nam je rekao da su neki nivoi hormona niži nego što bi trebalo da budu, što znači da se snabdevanje jajašcima smanjuje.

Dozvolite mi da vam kažem nešto. Ne postoji bolja stvar koju možete reći ženi da bi se osećala mlađom i lepšom nego što je da je njena proizvodnja jajašaca opala. Krajnje je vreme da se ojačamo. Treba probati.

To je bio trenutak kada smo započeli IUI-intrauterinu oplodnju. Konačno smo shvatili da je to za Liju značilo hormonsku eksploziju. Da li shvatate šta se dešava ljudima kada im hormoni polude? Oni nisu srećni.

Moj posao je bio da ne kažem ništa glupo, jer joj je bio potreban mir. Pokušao sam da izbegnem fraze kao što su „Zdravo“, „Dobro jutro“ ili „Volim te“, ali sam dozvolio Liji da gleda TV, reklame, čita knjige i komunicira sa svetom na bilo koji način.

Najlepše je bilo kada ju je neko pitao da li ćemo imati decu. To je bilo najbolje.

Onda sam, posle jednog ili dva ultrazvuka, da bih utvrdio da li su jajašca na mestu, morao sam svojoj ženi, koja se plašila igala, da dam injekciju u butinu. Vremenom sam razvio metodu u kojoj ona skreće pogled, zatvara oči i plače, lomeći sve kosti u mojoj levoj ruci dok ja brojim do tri i ubrizgavam joj u nogu desnom rukom. Trudio sam se da to ne radim u pokušajima. Slučajno sam izabrao trenutak bockanja. Nije to ni osetila.

Pomislili biste da smo tada imali mnogo se**a, ali ispostavilo se da morate da skladištite spe**u nekoliko dana pre nego što pokušate da zatrudnite.

Tokom poslednje dve godine postao sam stručnjak za spe**u. Ne pričam mnogo o tome, ali volim da smatram da sam prilično dobar u brizi o svom poslu koji se zove proizvodnja spe**e, ali do sada, nikada ranije nisam ulazio u prostoriju posvećenu samo**ovoljavanju gde je veliki red onih koji čekaju, koji se nadaju da je moja mastu**cija bila u redu.

Gotovi uzorak spe**e stavlja se u papirnu kesu da se preda lekaru. Mi, iskusni u ovom postupku, lako prepoznajemo novajlije. Njihova nelagodnost i optimizam su divni. Osmehuju se i gledaju oko sebe, nadajući se da niko neće primetiti papirnu kesu u njihovoj ruci. Svoju nosim kao torbu za ručak. Potpuno isto kao da je unutra bio sendvič sa ćuretinom. Da, sa nadom, ali i sa dozom rutine.

A onda morate čekati.

Upozoravam vas da ne radite testove na trudnoću jer oni otkrivaju nivo hormona u krvi. I nakon mesec dana uzimanja svih vrsta uzoraka, rezultat može biti iskrivljen. Pa čekaj. Da li ima nade? A ako ima, da li će to biti opet menstruacija? Ti ne znaš. Pa čekaj. Vi čekate. I čekaj opet.

Ponekad dođe menstruacija, pa sve krene iz početka . A ako nije bilo prve linije na testu, nema ni druge linije. Pa čekaj. Nadaj se. Tužno je videti kako porodice vaših prijatelja rastu. Ljutite se na sebe jer želite da budete srećni zbog drugih.

Ne želite da osećate mržnju prema drugima. Mislim da su bebe lepe. Deca su divna, ali ljubomoru ne možete da prevaziđete. Zavist. Nerad. Onda vidite ljude na internetu koji tvrde da je najbolje da nemate decu. Imati decu ili ne, nije me briga - ali želimo da se razmnožavamo.

Ne želite da pričate o tome jer o tome razmišljate i zamišljate po ceo dan. Pokušavate da ne plačete. I doktori počinju da govore o sledećim koracima. A sledeći koraci su skupi.

A onda zatrudnite.

Dve nedelje kasnije idete na analizu krvi i rečeno vam je da ćete imati bebu. Plačeš suze olakšanja. I onda poludite jer ste, iskreno, pre nekoliko meseci izgubili nadu, ali sada morate da se spremite za bebu. Nekoliko nedelja kasnije odete na ultrazvuk i on je tamo. Mislim, punoglavac sa ogromnom glavom. Postoji mozak, srce i sve je tako stvarno.

Blizu smo 40. godine, tako da postoji velika šansa da ne izdržimo trudnoću ili da ona neće proći kako treba. Dugo smo pričali o tome i trudili se da se zbog toga ne uzbuđujemo previše. Znate, što se više nadate, više ćete biti razočarani. Ali rečeno nam je da se smirimo. Sve je izgledalo dobro. Zato smo nekoliko nedelja kasnije otišli ​​na sledeći ultrazvuk sa osmehom na licu. Žao mi je što ne mogu da pronađem otkucaje bebinog srca.

A onda nisi trudna.

Osećao sam se kao da je vreme stalo. Mogu logično da razmišljam. Razumem se u medicinu, znam da je to bio fetus, a ne beba. Ali to je bila moja beba. U glavi i srcu zamišljao sam je kako odrasta. Život ide dalje. Ustanemo ujutru i idemo na posao. Dešava se. Ljudi gube decu. Pobačaj.

Ali niko o tome ne govori. O tome niko ne piše na Fejsbuku. Nemate kome da kažete o ovome. Kada vam član porodice umre, delite tugu sa nekim, ali kada imate pobačaj, to je kao da kažete ljudima da je otišao neko ko se nikada neće roditi, koga nikada neće upoznati, ali ko je za vas značio sve. I nemate snage za to.

Kada su odveli Liju na kiretažu, a ja sam nekoliko sati ostao sam sa svojim najgorim mislima i hladnom kafom, slomio sam se.U naletu optimizma i hrabrosti, ponovo smo počeli da pokušavamo da dobijemo bebu. Hormonsko lečenje je bilo preteško za Liju, a kasniji neuspesi su bili teški za oboje. Pa smo stali.

Imali smo još dva pokušaja i činilo se da će jedan biti uspešan. Rečeno nam je da ćemo, ako ne, morati da razmotrimo VTO ili surogat majčinstvo. Tokom čitavog ovog procesa, nikada nismo uradili kućni test trudnoće. Sada jesmo. Lija nije imala snage da pogleda rezultat, pa sam to uradio dok je bila pod tušem. I rekao sam joj da to neće biti važno. I dok je stajala u kupatilu i plakala, ukucao sam „blaga linija testa na trudnoću“ u Gugl i ispostavilo se da čak i najmanja jebena linija znači da ste trudni. Dakle, mi smo trudni.

Nismo mogli da verujemo. Dok pišem ove reči, mi smo uoči sastanka sa akušerom. I veoma smo uznemireni. Ne bih se usudio da napišem ove reči da nismo bili spremni da kažemo ljudima o tome. Još skoro niko ne zna. Znam da su mnogi ljudi prošli mnogo više od nas. U izvesnom smislu imamo sreće. Neki ljudi nikada ne zatrudne nikad. Oklevam da to objavim jer ne želim da se drugi osećaju onako kako smo se mi osećali kada smo gledali kako se ostvaruju najveći snovi drugih ljudi.

Nadam se da će sve proći kako treba i da ću moći da podelim sa vama fotografije od novembra."

Beba je tu

"Sve je dobro. Ruke i noge bebice se kreću na ulutra zvuku. Tako smo uzbuđeni, ali zadržaću dah narednih 26 nedelja. To je devojčica ! Nije da je pol bitan, ali imamo devojčicu!

Mi smo trudni."

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO