Povodom Nacionalne nedelje dojenja, koja se ove godine obeležava od 30. septembra do 7. oktobra, pozvali smo mame da sa nama podele svoja iskustva u vezi sa ishranom beba. 

O prvim podojima, problemima sa kojima se susrela prilikom uspostavljanja laktacije, podršci i strahovima, razgovarali smo sa Jovanom Cvijović (34) iz Beograda, mamom troje mališana. 

Koliko dugo ste dojili svoje dečake? 

- Prvog sina sam dojila 14 meseci, drugog 12, a trećeg 13 meseci.

Šta je bio najveći izazov i kako ste se izborili sa njim? 

- Najveći izazov prilikom dojenja je bio sa prvim detetom na početku, prva tri meseca od rođenja. Bila je potrebna velika posvećenost i upornost jer kao majka početnica nisam bila naročito upućena u proces dojenja. Iako sam išla na psihofizičke pripreme za porođaj, gde su nas pripremali i za dojenje, izgleda da sam taj deo predavanja očigledno zanemarila, jer je u teoriji delovalo lako.

Bilo je teško. Mleko je počelo da nadolazi treći dan od porođaja, kada sam došla kući. Pumpicu sam koristila na početku dojenja, kad krene da nadolazi mnogo mleka odjednom. Beba ne može da savlada toliku količinu, a dojke moraju da se rasterete da ne bi nastala upala. Pumpica mi je pomogla i da izvučem bradavice prilikom prvog dojenja.Počela sam da plačem, jer su me grudi bolele i nisam znala šta da radim. Beba nije sisala kako treba, jer su mi bradavice bile uvučene. Dok nije došla patronažna sestra, bila sam očajna. Ona mi je objasnila šta treba da radim. Počela sam ručno da se izmlazam (mada sam ubrzo prešla na pumpicu za izmlazanje) i masiram dojke između podoja. Bolovi su bili jaki, čak sam i upalu dobila. Slabo sam i spavala. Beba je sisala po 45 minuta, pila je i mleko koje sam izmlazala iz flašice. I pored toga, u početku sam mu povremeno davala dohranu, jer je stalno plakao i mislila sam da je gladan. Kada mi se, posle dva meseca, uspostavila laktacija, prestala sam da mu dajem dohranu i da se izmlazam. Sin je na kraju konačno sisao.


Foto: Jovana Cvijović/Privatna arhiva

Kako je izgledao period dojenja nakon rođenja drugog i trećeg deteta?

- Sa druga dva deteta je bilo daleko lakše. Laktacija se uspustavila posle nedelju dana, bradavice su već bile izvučene što je dosta olakšalo posao. Ali opet, ti prvi dani su mi uvek bili najteži. Buđenje na dva sata, masiranje, izmlazanje, ragade…Sva tri dečaka sam isključivo dojila šest meseci, nakon čega sam postepeno uvodila čvrstu hranu, prvo žitarice, zatim povrće i voće, meso, jaja...

Sa drugim i trećim detetom je mleko krenulo da nadolazi 48 sati od porođaja, znači dok sam još bila u porodilištu. Nije mi bilo teško da postavim milion pitanja laktacijskim sestrama. Po njihovom savetu sam koristila i pumpicu za izmlazanje, ali samo prva dva dana, nakon rođenja srednjeg deteta. 

Kako ste se psihički nosili sa tim problemima i ko vam je bio najveća podrška?

- Znala sam koji su benefiti dojenja i za majku i za dete, s toga sam bila rešena da dojim. Mnogo mi je u svemu pomogao muž. Ne znam kako bih bez njega istrajala u tome. On me je masirao, izmlazao, tešio, bodrio.. I naravno mama, naročito tokom prvog dojenja.

Šta biste poručili ženama koje se pripremaju za dojenje?

- Sada, kao iskusna dojilja, mogu da kažem da to nije ni malo lak posao, ni psihički ni fizički. Svaka od nas je individua za sebe, kod neke dojenje ide lako, kod neke pak teško. Neke od nas nemaju odgovarajuću podršku i onda brzo odustaju, neke ne mogu da izdrže probleme koje dojenje nosi sa sobom, neke prosto ne žele da doje, neke nisu u mogućnosti da doje a žele... Majke se prvih meseci prilagođavaju na novu situaciju, toliko je nedoumica, briga, strepnje. Mislim da svaka majka koja ima mleka i može da doji, treba u tome i da istraje. Budućim majkama savetujem da idu na psihofizičke pripreme za porođaj koje se organizuju u domovima zdravlja i porodilištima. Besplatno je, a mogu toliko toga da saznaju na predavanjima, a usput i razmene iskustva sa ostalim polaznicama.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.