Tre­će ne­de­lje se­p­te­m­bra oče­ku­je se skok res­pi­ra­tor­nih i dru­gih in­fe­k­ci­ja kod đa­ka jer su već, osim utis­ka s ra­spu­sta, u ško­l­skim klu­pa­ma ra­z­meni­li svo­je vi­ru­se i osta­le kli­ce. Le­ka­ri upo­zo­ra­va­ju da se upra­vo ta­da oče­ku­je po­ve­ćan broj pa­ci­je­na­ta, a da su po­se­b­no ugro­že­na de­ca, pa ape­lu­ju na ro­di­te­lje da im ja­ča­ju imu­ni­tet ka­ko bi izbe­gli pet da­na le­ža­nja kod ku­će.

Po­je­di­ni kli­n­ci već su po­ku­pi­li ne­ki vi­rus, a ka­ko ka­žu stru­č­nja­ci, u na­red­nom pe­rio­du oče­ku­je se po­ra­st res­pi­ra­tor­nih in­fe­k­ci­ja. Na­kon po­vra­t­ka sa ra­spu­sta đa­ci su u ško­lu do­ne­li kli­ce iz svog okru­že­nja i de­ca to ra­z­me­nju­ju, pre­no­si za Ku­rir pe­di­ja­tar dr Sa­ša Mi­li­će­vić.

"Ka­ko vre­me bu­de pro­la­zi­lo, te kli­ce će da se izjed­na­če, pa će ma­nje-vi­še svi u ko­le­k­ti­vu ima­ti iste iza­zi­va­če bo­le­sti i ma­nje će se ra­zbo­lje­va­ti. Ovo pro­me­n­lji­vo vre­me veo­ma po­go­du­je vi­ru­si­ma. Po­red to­ga, dos­ta se 'ra­z­me­nju­je' i ba­k­te­ri­ja stre­p­to­ko­ka, če­mu do­pri­no­si i po­le­n­ska ale­r­gi­ja, ko­ju mno­ga de­ca ima­ju. Cu­ri im nos, bri­šu ga ru­ka­ma i ma­ra­mi­ca­ma, a po­tom istim tim ru­ka­ma pre­no­se kli­ce na svo­ju oko­li­nu. Na­rav­no, pre­no­si se i ba­k­te­ri­ja sta­fi­lo­ko­ka", obja­šnja­va dr Mi­li­će­vić.

On isti­če da pos­to­je ne­ke pre­ven­ti­v­ne me­to­de ko­je mo­gu po­mo­ći da se vi­rus izbe­g­ne, a jed­na od njih je da se stal­no bri­še nos i da se ma­ra­mi­ce ba­ca­ju u za­tvo­re­ne kan­te za đu­bre.

"Va­žno je i da se te isko­ri­šće­ne ma­ra­mi­ce ne dr­že u ru­ci ka­ko se mi­kroo­r­ga­ni­z­mi ne bi za­dr­ža­va­li. Va­žno je uno­si­ti što vi­še vo­ća i vi­ta­mi­na, po­se­b­no vi­ta­mi­na C. Bi­t­no je i da se an­ti­bio­ti­ci ne uzi­ma­ju pre­ven­ti­v­no, jer to ne­ma efe­k­ta. Ta­ko­đe, ako je de­te bo­le­sno i ako ima temperaturu, bitno je da ne ide u školu ili vrtić zbog sebe i druge dece kako se virusi i bakterije ne bi širili", napominje dr Milićević i dodaje da virusna infekcija može da traje od dva do pet dana.

Adenovirusi

Prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, objašnjava da adenovirusa ima preko 60 vrsta, kao i da oni daju simptome koji su znatno blaži od onih koji daje virus gripa.

"Posle leta, ljudi manje obraćaju pažnju na svoj imunitet zbog čega se, kada deca krenu u školu, virusi brže šire. Deca se pozdravljaju, grle, ljube, dele hranu, pa se respiratorne infekcije lakše šire. Mogu se javiti simptomi u vidu kijavice, bola u grlu, temperature, a može da dođe i do mučnine i dijareje. Bitno je da jačamo imunitet, da unosimo voće i povrće, redovno peremo ruke, da se naspavamo dovoljno. Savetuje se i fizička aktivnost i provetravanje prostorija", zaključuje dr Obradović.

Povezane vestiZdravlje detetaBorba protiv gripa: Kako zaštiti školsku decu od virusa?

SAVETI

- jačajte imunitet

- unosite sveže voće i povrće

- redovno perite ruke

- ne delite hranu sa drugima

- izbegavajte energetske napitke

- dobro se naspavajte

- što više fizičke aktivnosti

- provetravajte prostorije u kojima boravite

SIMPTOMI

- kijavica

- bol u grlu

- temperatura

- mučnina

- dijareja

Povezane vestiHrana i recepti za …Ojačajte imunitet deteta prirodnim vitaminima i mineralima: Saveti pedijatra-nutricioniste za pravilnu ishranu

Zapratite nas i na Instagramu!