Danas se u pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar obeležava praznik Velika Gospojina, odnosno praznik Uspenja Presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Na Veliku Gospojinu, koja je uspomena na smrt Bogorice i njeno vaskrsenje, završava se dvonedeljni post.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja". Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju. 

U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Na ikonama, ovaj praznik se obično predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima.

Praznik Velika Gospojina izdvaja se i kao praznik žena i dece, porodilja i majki. U nekim krajevima naše zemlje veruje se da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male, koja se obeležava 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.

Širom Srbije se danas održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj naših crkava i manastira slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Jedno verovanje kaže da danas ne treba obavljati poslove u kući i oko nje. To se naročito odnosi na žene. Nije dobro raditi bilo šta rukama niti započinjati nove poslove. Do današnjeg dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi sa novim, jesenjim radovima. 

U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da boja sastrugana sa ove ikone, ako se popije pomešana sa vodom na današnji dan, može da izleči mnoge ženske bolesti. 

Povezane vestiŽivot porodiceKrštenje – važni običaji i korisni saveti