Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, trenutno se u postupku za izbor usvojitelja nalazi oko 160 dece, dok se u Jedinstvenom ličnom registru nalazi oko 750 parova za koje su nadležni centri za socijalni rad utvrdili opštu podobnost, odnosno da mogu biti usvojitelji.

Inače, u domovima za decu i omladinu smešteno je 677 osoba. Takođe, osobe bez partnera/partnerke mogu da budu usvojitelji uz posebnu dozvolu ministra, u skladu sa zakonom i ukoliko je to u interesu deteta. U poslednjih desetak godina bio je jedan ili dva takva slučaja. Zanimljiv je i podatak da u Srbiji trenutno ima 4.374 hraniteljske porodice, a ukupan broj dece i osoba do 26 godina u njima je 6.092.

Pogledajte i Kako usvojiti dete u Srbiji?

Prema rečima Dragana Vulevića, načelnika u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Ministarstva rada, prosečna dužina trajanja postupka od momenta započinjanja utvrđivanja opšte podobnosti potencijalnih usvojitelja do zasnivanja usvojenja je oko godinu dana, i ona pre svega zavisi od iskazanih stavova potencijalnih usvojitelja o poželjnim karakteristikama deteta koje žele da usvoje.

“Većina usvojitelja želi da usvoji „malo, zdravo i neromsko dete“. Ovo je jedan od glavnih razloga što određen broj usvojitelja na usvojenje čeka više godina ili nikada ne realizuje svoju želju. Takođe, iz ovih razloga se određen broj dece bez roditeljskog staranja s ozbiljnim zdravstvenim i razvojnim problemima, kao i romske dece starijeg uzrasta, od pet do osam godina, daje na „inostrano“ usvojenje, odnosno usvajaju ih strani državljani, s obzirom na to da za njih nije moguće u skladu sa zakonom u razumnom roku od jedne godine pronaći usvojitelje među domaćim državljanima“, ističe Vulević.

Pročitajte i Usvajanje - iskustva roditelja

On dodaje da struktura dece koja mogu da se usvoje ne prati stavove potencijalnih usvojitelja o poželjnim karakteristikama. Tako je, na primer, skoro 65 odsto dece kojima je utvrđena opšta podobnost za usvojenje romske nacionalnosti, skoro 30 odsto dece je starijeg uzrasta od sedam godina, a značajan broj dece ima ozbiljne zdravstvene i razvojne problem.

“Bez obzira na navedene činjenice, Ministarstvo, kao i sistem socijalne zaštite, čini sve kako bi se unapredila zaštita dece bez roditeljskog staranja i povećao broj usvojenja kao jedan od najboljih oblika porodičnopravne zaštite ove dece“, navodi Vulević za Danas.

Tokom 2006. ukupno je usvojeno 97 dece, od čega je 88 dom našlo u Srbiji, a devetoro u inostranstvu. Naredne godine, broj usvajanja je bio znatno veći, pa je tako usvojeno 138 dece - 126 u Srbiji, a 12 inostranih usvojenja. Ukupno usvojenja 2008. bilo je 149, od čega je 137 dece usvojeno u našoj zemlji, a 12 je novu porodicu našlo u inostranstvu. Tokom 2009. usvojeno je 135 dece - 120 domaćih usvojenja. Te godine je zabeležen i najveći broj inostranih usvojenja - 15. U 2010. vidljiv je manji broj usvojenja nego prethodnih godina - 106, od čega je 92 domaćih. Slično je bilo i 2011, kada je usvojeno 97 dece (85 domaćih, 12 inostranih usvojenja). Tokom 2012. na usvajanje je dato 108 dece, osmoro je dom našlo van Srbije, dok su u 2013. usvojena 154 deteta, od kojih je 141 u zemlji.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.