Izvor: Blic


Ukoliko budu obezbeđena finansijska sredstva i sve bude išlo prema planu, naša zemlja će konačno krajem 2012. godine dobiti javnu i porodičnu banku matičnih ćelija.

Obavljeno više od 25.000 transplantacija Prva uspešna transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika je urađena 1988. u Parizu, kod deteta obolelog od Fankonijeve anemije. Davalac mu je bila novorođena sestra. Od tada je u svetu obavljeno više od 25.000 transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika kao terapija za mnoge bolesti. Najviše uzoraka matičnih celija se uzima i čuva u SAD.

Na taj način, svi kojima je potrebno ovakvo lečenje, moći će da dobiju odgovarajući uzorak, ukoliko on postoji u bilo kojoj svetskoj javnoj banci matičnih ćelija.
Koordinator ovog projekta i načelnica Službe za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete dr Dragana Vujić kaže za “Blic” da je uz pomoć gradske vlasti za kratko vreme dobijena i lokacijska dozvola, a da se u međuvremenu prikupljaju i ostala dokumenta.


- Uputili smo dopis i Ministarstvu zdravlja i obavestili ih o svim aktivnostima ove godine. Zamolili smo ih i da se sada uključe, jer treba raspisati tender i izabrati izvođače radova. Potpuno nova zgrada biće napravljena u dvorištu Instituta za majku i dete, jer bi nas mnogo više koštala adaptacija starog prostora - objašnjava dr Vujić.
Realizacija projekta izgradnje prve javne banke matičnih ćelija u Srbiji započeta je još 2008. godine. Vrednost celokupnog projekta banke (arhitektonski, građevinski i tehnološki deo) je oko 1,3 miliona evra.

Lečenje  75 bolesti Oko 75 raznih bolesti tretira se adultnim matičnim ćelijama izdvojenim iz krvi pupčane vrpce. To su bolesti krvi (leukemije), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti. Krv se čuva u tečnom azotu na minus 196 stepeni Celzijusa

Kako je planirano, novi objekat moraće da zadovolji sve propisane svetske standarde za banke matičnih ćelija. Površina zgrade biće oko 600 kvadratnih metara i u njoj će moći da se sačuva oko 10.000 uzoraka.


Za razliku od privatnih banaka matičnih ćelija, ostavljanje uzorka u javnoj banci je besplatno. Takođe, davalac nema kontrolu nad uzorkom, i on može biti iskorišćen za bilo koga kome je potreban. Roditelji doniraju krv pupčanika novorođenčeta i nikada ne pitaju ko je dobio te ćelije. Postoje i porodične banke matičnih ćelija, koje se uvek osnivaju uz javne, i u njima se ostavljaju uzorci za potrebe obolelog člana porodice.
Dr Vujić objašnjava da je iskorišćenost ostavljenog uzorka viša u javnim porodičnim bankama matičnih ćelija, nego u privatnim.

- Verovatnoća da uzorak ostavljen u privatnoj banci bude iskorišćen je manja od 0,004 odsto. Zbog činjenice da su ćelije iz krvi pupčanika manje zrele, pa samim tim i manje imunogene, ne mora da postoji potpuna podudarnost između primaoca i ćelija koje će dobiti. Šta više, kada neko ima akutnu leukemiju i treba da mu se uradi transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika, poželjno je da nema potpune podudarnosti - dr Vujić.

Dok ne bude gotova prva javna banka matičnih ćelija, roditelji mogu ćelije da ostavljaju u privatnim bankama kojih trenutno u Srbiji ima pet, a cena je oko 1.700 evra za 20 godina čuvanja.