Zastoj žuči u trudnoći (holestaza): uporan svrab je prvi simptom

Holestaza (cholestasis) je pojava koja označava usporeno oticanje žuči iz žučne kese, koje u ekstremnim situacijama može da bude i zaustavljeno.

Trudnička holestaza može da nastane usporenim oticanjem žuči - bilo iz žučne kese, ili i u samim žučnim kanalićima smeštenim u jetri. Javlja se kod svake stote trudnice, što nam govori da je to relativno retka pojava, ali nije zgoreg imati u vidu i tu mogućnost

Pravi uzrok ove pojave je još uvek nepoznat. Za sada su „najsumnjiviji“ hormoni. Ubrzo nakon porođaja, svi simptomi se povlače, većinom bez ikakvih posledica.

Kako se manifestuje holestaza?

Holestaza ili zastoj žuči u trudnoći se manifestuje intenzivnim svrabom - obično na rukama i stopalima, dok se ređe javlja na drugim delovima tela. Najintenzivnija je u poodmakloj trudnoći, kada se najčešće i javlja. Može da izazove dosta neugodnosti, pogotovo ako je svrab intenzivan i traje dugo. Olakšavajuća okolnost je da nije opasna za samu trudnicu.

Da li može da ugrozi bebu?

Što se bebe tiče, opasnost je prisutna - može da deluje negativno na razvoj deteta. Kod težih oblika se ide na raniji završetak trudnoće.

Koji su simptomi holestaze?

Najčešći simptom je svrab, zatim tamna mokraća, svetla - skoro bela stolica, i žute beonjače.

 Što se tiče svraba, on je najintenzivniji na dlanovima i tabanima, i često može da bude jedini pokazatelj holestaze kod trudnica.

Da li se svrab javlja i bez holestaze?

Svrab je česta pojava u trudnoći, ali se razlikuje po tome što nije tako jak, i obično se javlja na mestima gde se rasteže koža, i gde se stvaraju strije. Povišeni nivoi hormona mogu da dovedu do pojave relativno podnošljivog svraba. Ali, nije svaki svrab razlog za uzbunu. Moguće je i da se javi svrab koji intenzitetom i lokacijom potpuno imitira onaj koji se javlja kod holestaze. To je razlog više da se obratite vašem doktoru, kako bi se postavila prava dijagnoza.
PageBreak

Kada se javlja svrab?

Već smo pomenuli da se to događa u poodmakloj trudnoći, najčešće nakon šestog meseca, mada može da se javi i ranije, ali je to retko.

Šta učiniti ako se pojave ovi simptomi?

Treba se obavezno javiti svom ginekologu, ne čekajući da se pojave svi navedeni simptomi. Dosta je da se pojavi makar jedan.

Koje trudnice spadaju u grupu povišenog rizika za nastanak holestaze?

Kao i kod većine bolesti, pojava holestaze u porodici ili kod same trudnice pre perioda graviditeta - znatno povećava rizik za njenu pojavu u trudnoći. Takođe, ranije bolesti ili ozlede jetre, blizanačka trudnoća, kao i trudnoća ostvarena fertilizacijom in vitro (metoda vantelesnog oplođenja - IVF) pokazuju povećanu sklonost ka zastoju žuči.

Koje su najčešće komplikacije?

Kada je beba u pitanju, zastoj žuči u trudnoći može da izazove ozbiljne probleme. U prvom redu - prevremeni porođaj.

Takođe dolazi do pražnjenja creva, čiji sadržaj dospeva u plodovu vodu. Ukoliko dođe do aspiracije, odnosno udisanja u toku samog porođaja, tada mogu da se jave ozbiljne teškoće sa disanjem. U tom slučaju se ide na prevremeni porođaj, prirodnim ili operativnim putem. Procenu i odluku kada i kako obaviti porođaj, donosi ginekolog-akušer, u konsultaciji sa pedijatrom-neonatologom i anesteziologom.

Kako se postavlja dijagnoza?

Pored podataka koji ukazuju na mogući poremećaj, vrše se pretrage koje daju uvid u funkcionalno stanje jetre. Neophodno je određivanje nivoa bilirubina (žučna so) u krvi. Ciljani ultrazvučni pregled može da dopuni kompletnu sliku ovog stanja, i doprinese uspostavljanju pravilne dijagnoze.

Koji su prvi koraci u ovakvoj situaciji?

Osnovna namera je da se ublaži nesnosan svrab, i da se izbegnu moguće komplikacije.

Na koji način može da se spreči ili ublaži svrab?

Od potapanja ruku i nogu u mlaku vodu, do primene različitih krema, koje će da preporuči vaš doktor. I ovde važi pravilo da ništa ne preduzimate na svoju ruku, naročito kada su u pitanju lekovi, pa čak i kreme ili losioni.

Kako sprečiti komplikacije?

Redovnom kontrolom stanja jetre, ultrazvučnim pregledom žučnih vodova, određivanjem bilirubina u krvi, izvođenjem „nonstres“ testa - kojim se direktno posmatra ponašanje vaše bebe, u smislu pokreta koje čini, a pogotovo uticaj tih kretnji na rad njenog srca. Konačno, porođajem oko 38. nedelje ili ranije, ako se proceni da bi šteta naneta bebi bila veća i teža od prevremenog porođaja.

Da li može da se koristi neka od alternativnih metoda?

Dosadašnja istraživanja izvesnog broja alternativnih postupaka nisu potvrdila njihovu efikasnost.

Prim. mr. sci. dr Dragoslav Lekić, ginekolog akušer