Imunizacija ili zaštita od zaraznih bolesti može da bude aktivna i pasivna. Aktivna zaštita se ostvaruje primenom vakcina koje sadrže viruse ili delove virusa koji mogu da izazovu imuni odgovor. On se ogleda u stvaranju antitela koja blokiraju izazivača bolesti i omogućavaju njegovo uništavanje. Pasivna zaštita je kada se daju gotova antitela (serumi), izdvojena od osoba ili životinja koje su prebolele određenu bolest. Tipičan primer je imunizacija protiv tetanusa, kada se daje serum i vakcina.


Vakcine koje sadrže viruse, razlikuju se po tome što virusi mogu da budu živi, i tako izmenjeni da ne mogu da izazovu bolest, ali mogu da dovedu do stvaranja antitela, odnosno do imunog odgovora. Postoje i vakcine koje sadrže mrtve viruse, kao što je slučaj kod vakcine protiv sezonskog gripa.

Koja je svrha imunizacije, odnosno korist od nje?

Imunizacija može da zaštiti trudnicu i njenu nerođenu bebu. U današnje vreme se primenjuju mnoge vakcine (cepiva) protiv zaraznih bolesti - bilo da su izazvane bakterijama ili, još češće, virusima. Kod nas se najčešće

U trudnoći bez preke potrebe ne treba vršiti vakcinaciju

primenjuju vakcine protiv velikog kašlja (pertusis), malih boginja, rubeole, gripa (influenca), zaušaka (parotitis, mups), hepatitisa B (zarazna žutica), tetanusa, itd.
Pored neposredne zaštite, vakcinacija ima i širi efekat, jer sprečava širenje zaraze, odnosno nastanak epidemije. Pojedine zarazne bolesti mogu jako da ugroze trudnicu i njenu nerođenu bebu. Stoga bi bilo idealno da se žena vakciniše par meseci pre planirane ili moguće trudnoće.

Da li se zna kolika je efikasnost pojedinih vakcina?

Nijedna vakcina ne štiti 100 odsto vakcinisanih. Može se dogoditi da osoba koja je uredno vakcinisana ipak oboli od te bolesti. To je jako retko, ali je moguće, iz razloga što neke vakcine - kao što je, na primer, vakcina protiv difterije, izaziva imuno-odgovor kod 84 odsto vakcinisanih. Kod influence (gripa), malih boginja i poliomijelitisa (dečja paraliza) - iznosi 95 odsto, dok je kod velikog kašlja efikasnost 80 odsto. Iako nije stopostotan, to je ipak izuzetno visok nivo zaštite, jer sprečava širenje infekcije i izazivanje masovnih epidemija.

Koji su najčešći rizici od zaraznih bolesti u trudnoći?

Ako dođe do infekcije tokom trudnoće, kao što je već rečeno, može da bude naneta šteta samoj trudnici ili njenom nerođenom detetu, mada mogu da budu ugroženi oboje.

Šta treba učiniti pre planirane ili očekivane trudnoće?

Najbolje je da posetite vašeg ordinirajućeg doktora, da izvrši proveru vašeg zdravstvenog stanja, kao i stanje vašeg imunog statusa. To znači da se proveri u kartonu da li ste redovno vakcinisani i, ukoliko nema podataka, da

Kakve se mere mogu preduzeti da ne dođe do infekcije u trudnoći?

Jednostavno, to je pranje ruku, izbegavanje međunarodnih putovanja i kontakata sa obolelom osobom. Trudnici nije mesto kraj bolesnika, niti su preporučene posete obolelima bilo u bolnici, bilo u kući. Takođe treba izbegavati gužve, naročito zagušljiva i slabo provetrena mesta, gde se okuplja veliki broj ljudi.

uradite imunološke testove - njima može da se utvrdi postojanje antitela koja vas štite od najčešćih zaraznih bolesti.

Koje su vakcine najvažnije?

U prvom redu, protiv velikih boginja (variola), gripa, malih boginja, zaušaka, rubeole, difterije, tetanusa i velikog kašlja. Sve navedene vakcine su u našoj zemlji deo obaveznog programa vakcinacije u dečjem i školskom uzrastu. Bilo bi idealno i da se vaši najbliži vakcinišu, da bi se izbegla bilo kakva opasnost od zaraze tokom trudnoće.

Nastavak članka