- Bojana Bolarić je bila u poodmakloj trudnoći kada joj je napukla srčana aorta.
- Lekari su joj davali dva posto šanse da preživi, izvedena je teška operacija i porođaj carskim rezom, i ova hrabra žena je pobedila.
Donosimo priče žena žena koje motivišu i inspirišu sve oko sebe. Jedna od njih je i Bojana Bolarić. Lekari su joj davali dva posto šanse da preživi nakon što se porodila carskim rezom, sanirali su joj aortu i ugradili mehaničke srčane zaliske, a na sreću su preživele i ona i beba.
"U zoru, negde oko pola šest tog 12. decembra 2021. godine, probudio me strahovit bol koji me presekao u leđima, među lopaticama. Već pet dana ležala sam zbog korone koja me satrla i zbog koje sam jedva do WC-a mogla da odem", počela je svoju priču 37-godišnja Bojana Bolarić. "Trgla sam se, ustala i počela manično da hodam. Bol je bilo razarajuć, nepodnošljiv. Nisam mogla da dišem. 'Ukliještilo te', nagađao je suprug i savetovao mi da uzmem neki paracetamol. Međutim, osećala sam da to nema veze s kičmom i pozvala sam hitnu pomoć. Došli su jako brzo, za nekih sedam ili osam minuta. Izmerili su mi kiseonik, a on je iznosio 72 ili 73, što je kriminalno loše. Kasnije sam saznala da treba da bude 98%. Izmerili su mi i pritisak, a merili su ga na desnoj ruci i onde mi je bio normalan, 125/80. Međutim, kasnije mi je kardiolog objasnio da je kod disekcije aorte pritisak u rukama nejednak, što se i pokazalo kad su mi u bolnici merili na levoj ruci gde je iznosio 210/110", priča Bojana.
Već po izmerenom kiseoniku rekli su joj da mora u bolnicu. Kako je uličica kraj jarunske tržnice poprilično uska, a u uz ivicu još su i parkirani automobili, vozilo hitne nije moglo da uđe, pa je sama hodala i do kraja ulice gde je bilo parkirano. Sreća u nesreći da je to mogla jer tehničar je njenom suprugu rekao da je neverovatno već to što se u tom stanju spustila sa sprata u prizemlje. Hitna ju je odvezla u KBC Sestre milosrdnice, u Vinogradsku.
"Odmah me primio dr Nikola Bulj, pretpostavljam da je bio dežuran. Konsultovao se s kolegom koji je rekao da bi pretraga, mislim da se zove TEE pretraga i njome se mikrokamerom ulazi kroz usta, mogla da bude jako rizična. 'Ako je posredi disekcija aorte, a kamerom se slučajno malo 'trgne', velik je rizik da se aorta time raspara do kraja', rekao je taj drugi doktor. Ali, dr. Bulj me polegao na bok i tom pretragom za samo par sekundi uverio se da je zaista došlo do disekcije aorte", priseća se gospođa Bolarić.
Odmah su je odvezli na Rebro.
"Tamo me je medicinska sestra pitala želim li nekoga da pozovem. Nisam u tom trenutku htela ni sa kim da pričam, htela sam da bol prestane i da mi što pre pomognu. Tada nisam znala da su mi davali samo dva posto šanse da ću preživeti i da su mi taj telefonski poziv zapravo ponudili kako bih se oprostila sa svojim najbližima!", opisuje ovu nesvakidašnju situaciju.
Gospođa Bojana je tada sedirana i dalje se više ne seća, ali lekari su u tom trenutku odlučili da prvo spašavaju bebu. Uradili su carski rez, beba je imala 1.900 grama i 40 centimetara, ali bila je bila plava, nedostajalo joj je kiseonika. Apgar 2. Kasnije se povećao, nakon što je sinčić bio na kiseoniku i u inkubatoru, sve do 3. januara kad je pušten iz bolnice. Odmah nakon što su uradili carski rez, na stolu su je operisali i sanirali aortu, i ugradili joj tri mehanička zaliska. Ona je, naime, imala urođena samo dva. Sve je trajalo oko osam sati.
"Operisao me dr Anić, autoritet u svom području. Imam veliki rez preko trupa, kao rajsferšlus od prsa do kuka, i na preponi. Imam mehaničke zaliske, krpili su mi aortu, a pre toga izvadili bebu iz mene. Čudo je da smo preživeli jer takvog slučaja nema u svetu, kako mi je rekao doktor", smeje se danas ova neverovatno vedra i hrabra žena.
Međutim, neposredno nakon operacije danima je ležala u nekoj polukomi, na teškim sedativima jer telu je trebao potpuni oporavak.
"U nekoj polusvesti bih se probudila, a kako sam bila intubirana a toga nisam bila svesna, osećala sam nešto u ustima i stalno to pokušavala da izvadim. Zbog toga su mi vezali ruke. Ljudi svašta pričaju pa tako se neki i bune zbog toga, međutim, ja sam im zahvalna na tome jer bilo je ključno što tada nisam iščupala tubus",iskreno će.
Poslednjih nedelju dana bolničkog oporavka s Rebra su je ponovno vratili u Vinogradsku, a konačno je iz bolnice izašla 4. januara 2022, dakle nakon skoro mesec dana. Oporavak je bio jako težak.
"U bolnici su znali da me na kolicima, s bocom kiseonika odvedu na treći sprat da vidim svoju bebu u inkubatoru. Gledala sam ga i hvatao me očaj: kako ću se ja brinuti o tebi? Hvatala me depresija", priznaje. Kad su joj rekli da nakon bolnice mora na rehabilitaciju, buknuo je majčinski instinkt.
"Kakva rehabilitacija, kad imam ovog Palčića?! On će biti moja rehabilitacija, sva moja sreća i ljubav. Obuzeo me neki novi respekt prema životu, neki blagoslov i osetila sam kako smo to moje dete i ja jedno drugo spasili. Nije dolazilo u obzir da sada idem na rehabilitaciju. Gledala sam to svoje dete i u meni je rasla snaga, rekla sam sebi: Moja beba me izlečila, neće biti zakinut za motorički razvoj, sada ću usmeriti vreme koje dolazi da se igramo i smejemo kako bi i kroz vežbanje koje mu treba, nadoknadio ta dva meseca preranog rođenja", opisuje ova hrabra majka.
U tome je i uspela. Iako po dolasku kući tri meseca nije smela da se napreže iole više od odlaska do toalete i da natoči sebi čašu vode, maleni je danas, u uzrastu od godine i tri meseca, njemu već šest meseci ne trebaju vežbice i razvija se potpuno u skladu sa svojim uzrastom. Tri meseca pomagali su joj suprug koji je uzeo godišnji odmor, majka i sestra pa i 12-godišnja ćerka. Prvih godinu dana prema uputima kardiologa smela je da šeta najduže 45 minuta.
"Dr Bulj mi je rekao: 'Nema sličnog slučaja u svetu da bih mogao da se ravnam po njemu i zato moram sve da ti zabranim'. Kad sam letos išla na more, nisam smela da plivam. Pre dva meseca rekao mi je: 'Sad smeš krug oko Jaruna', ali trening u teretani i dalje mi je zabranjen!", nabraja smejući se. Uzima, kaže, mali milion tableta, redovno se kontroliše i nalazi su odlični. Svoju preslatku bebu koja sada ima već skoro 13 kilograma i dalje ne sme da podiže previše, ali je srećna i punim plućima uživa sa svojom porodicom.
Kardiokirurg prof. Darko Anić potvrđuje kako je reč o izuzetno retkom slučaju, ali i da je KBC Zagreb centar koji za ovako teške slučajeve ima vrstan tim kardiologa, ginekologa, neonatologa i ostalih stručnjaka, što ga čini jednim od vodećih centara u regionu.
"Pacijenti sa desekcijom aorte svakim satom imaju jedan posto manje šanse, dakle ključna je brzina. Pacijentkinju smo morali da stavimo na uređaj za spoljašnju cirkulaciju krvi, a to je opasno za dete. Srećom, trudnoća je već bila u odmaklom stadijumu i ginekolozi su odlučili da je moguć porođaj", kazao je prof. Anić.
U foto-galeriji pogledajte najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
Izvor: vecernji.hr/YuMama
