36 SATI NISAM PILA VODU, MOGLA SAM DA UMREM: Sonja je bila alergična na trudnoću, a ovo su SIMPTOMI koje je imala

Iako deluje neverovatno, neke žene su alergične na trudnoću! Sreća, ova pojava je retka, ali je izuzetno mučna za ženu koja kroz to prolazi.

"U osmoj nedelji trudnoće nisam uzimala vodu 36 sati, nisam mogla. Noge su mi drhtale, usne su mi bile isušene, a koža bleda i hladna. Zamolila sam drugog doktora da me pregleda. Samo što me videla, odmah me poslala na specijalistički pregled u porodilištu. Krenula sam taksijem, ali sam ga najmanje 8 puta zaustavljala da bih povraćala. Tamo me je primio vrlo strpljiv doktor koji mi je uzimao podatke dok sam ja bila sa druge strane vrata, u toaletu gde sam morala da se sklonim. Konačno sam se pojavila, izgledala sam bar 30 godina starije nego inače. Sačekalo me je više lekara i medicinskih sestara koji su mi objasnili da bi ovo moglo biti nešto više nego sama trudnoća", govori Sonja i dodaje šta se dalje dešavalo:

"Prvo su me poslali na hitan ultrazvuk, koji je dva puta prekinut jer sam morala da trčim do toaleta. Nisam očekivala blizance, jer oni mogu da izazovu veće probleme. Na ultrazvuku je sve bilo u redu, čuli su se otkucaji srca moje bebe. Osećala sam se tako čudesno, imislila sam da šta god da se dešava, samo želim da se spasem. Odveli su me na odeljenje i priključili na infuziju i dali mi dve injekcije. Odmah sam počela da se bunim jer znam da lekovi u trudnoći nisu poželjni. Međutim, lekari su mi objasnili da je bezbedno i da je to jedino rešenje ukoliko želim da zadržim bebu. Rekli su mi da imam alergiju na trudnoću!"

Sonja je zatim otkrila sve o ovoj retkoj alergiji, ali i kroz šta je dalje prolazila.

"Moje telo je bilo u ratu sa ključnim hormonom trudnoće, Beta HCG i njegova linija napada je konstantno povraćanje, kako bi telo pokušalo da ga se reši. Jedini način da ograničim štetu za sebe i bebu, bilo je da se povraćanje drži pod kontrolom. Pet dana kasnije, napustila sam bolnicu. Slaba i mučna, ali sa povraćanjem pod kontrolom. Samo tri dana kasnije sve se vratilo, možda i još gore. Osećala sam se kao da se davim u mučnini."

Sonja zatim dodaje da sve što je pokušala da jede imalo je ukus metala.

"Ponovo nisam mogla ni vodu da pijem, i hitno sam primljena u bolnicu. Sada sam već u petom mesecu, ponovo su me stabilizovali i vratila sam se na posao. Gledam u telefon na svom stolu i molim se da ne zazvoni jer ne bih imala snage da se javim. Želela sam da niko ne razgovara sa mnom jer bi mi i od govora bilo muka. A onda sam se nadala i da neću morati da napustim svoj sto, jer mi se i od hodanja vrrtelo u glavi."

Otišla je ponovo kod lekara na pregled, da bi joj tada ustanovili da ima visok šećer u urinu, što je znak dijabetesa.

"Sa 34 nedelje osećala sam se kao zombi, bila sam na izmaku snage. Pukao mi je vodenjak, a to je bio vrlo traumatičan trenutak za mene. Vode je bilo svuda, a mučnina i povraćanje su iste sekunde prestali. Po prvi put sam osećala glad, a iako su me pozvali da hitno krenem u bolnicu, sela sam prvo da jedem. Bio je to jedan od najvećih obroka u mom životu. Jela sam i smejala sam se sve vreme! Konačno sam otišla u bolnicu, a četiri dana kasnije infekcija zbog prevremenog pucanja vodenjaka dovela je do prevremenog porođaja", govori i opisuje kako je izgledao dan kada se porodila:

"Tog jutra sam jela i jela, konačno sam se osećala trudnom i živom. Međutim, odjednom sam osetila bolove u kolenima i ponovo sam počela da povraćam. Bolovi su se širili, a moja temeratura je porasla. Babice su pratile otkucaje bebinog srca, ali kada su počeli da padaju, vrtoglavom brzinom su me odveli u hirušku salu. Rečeno mi je da moraju da mi daju opštu anesteziju jer deluje brže od epidurala, a beba je morala da izađe. Poslednje čega se sećam jeste čovek u sivom sakou, koji mi je rekao da nije imao vremena da se presvuče pre nego što je hitno došao kod mene."

Sonja je porođena, njena beba je izvađena zdrava. Lekari su je pustili da se oporavi, a sledećeg jutra doveli su joj sina.

"Tačno u šest, dve babice su me okupale u krevetu, a nekoliko spratova niže moj sin je takođe bio okupan i sređen. U 7.15 ujutru upoznali smo se, oboje smo pokušavali da izgledamo najbolje što možemo za taj važan sastanak. Bio je sićušan, ali savršeno ljudsko biće, koje je posle svih naših trauma ušao u svet sa glasnim krikom. Iako je rođen prevremeno, izgledao je kao džin u poređenju sa drugim bebama. Izgledao je tako divno, gledala sam ga i pitala se da li je zaista moj. Kako vreme prolazi, volim ga sve više zbog onoga kroz šta smo zajedno prošli da bi upoznao svet. Ali svakog proleća, kada drveće počne da cveta i sve miriše, ne usuđujem se da pogledam jer čak i dve godine posle svega, izaziva mi mučnine", zaključila je Sonja.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)