7 laži koje roditelji stalno koriste: Pomažu im da isprave neželjeno dečje ponašanje

Roditelji često koriste razne metode kad im je potrebno brzo rešenje za problem u ponašanju, a jedna od njih je i bela laž. To je mala laž, često izrečana s najboljim namerama, osmišljena da oblikuje ponašanje njihove dece i učini im život malo lakšim. Zamislite to kao predstavu koja podstiče decu na bolje navike, uz dašak mašte.

1. Ako lažeš, porašće ti nos

Ovaj klasični trik iz Pinokija lukav je način da roditelji podstaknu decu da priznaju istinu. Ova se metoda menjala kroz svaku generaciju kako bi roditeljima bilo lakše. Na primer, alternativa bi mogla da bude reći da će im uši pocrveneti ako lažu i gledati kako dete počinje da pokriva uši kada ne govori istinu.

"Roditelji obično podstiču svoju decu da ne lažu, ali čini se da sva deca lažu", navodi profesor psihologije na Texas Women's univerzitetu dr Kristijan L. Hart.

Srećom, kad su mala, njihova moć laganja nije baš jaka. To znači da bela laž, poput nosa koji raste kad lažu, funkcioniše jer roditelj već zna da dete nije iskreno. Uči ga lekciju o laganju, a da mu pritom ne kaže direktno da mu ne veruje.

2. Bićeš jak ako jedeš povrće

Bilo da vas spanać čini jakima poput Popaja ili šargarepa pomaže da vidite u mraku, jedno je sigurno: neka deca mrze povrće. Međutim, to ne znači da ne treba da ga jedu. Uz to, ova mala bela laž ima dobre namere.

Studija je otkrila da 85% male dece u SAD-u ne zadovoljava preporučeni dnevni unos povrća. Kardiolog dr Majkl Miedema iz Institua za srce u Mineapolisu objasnio je za Time da zdrava navika jedenja povrća u detinjstvu zapravo može da smanji rizik od srčanih bolesti za 25% u odrasloj dobi.

3. Deda Mraz ti neće doneti poklon ako se ne ponašaš lepo

Ova mala bela laž deluje samo oko praznika, ali je i dalje neverovatno efikasna u tome da deca shvate da njihovo ponašanje može da ima posledice. Je li to najbolje rešenje? Ne, ali ponekad kad dođe do izliva besa u trgovini s igračkama, roditelji mora da pribegne ovoj metodi.

4. Ako prekriješ oči/isplaziš jezik, lice će ti se smrznuti

Pravljenje grimase nije nužno loše ponašanje, ali kao i sa svime u detinjstvu, postoji vreme i mesto. Vreme za isplaziti jezik na fotografiji nije, na primer, tokom venčanih fotografija. Ovo je jedna od onih glupih laži koje nikoga ne povrede, ali podstiču malo dete da se ponaša na primeren način bez dugo pregovaranja ili svađanja. Ponekad je to jednostavno neophodno.

5. Ne sedi blizu televizora, oslepećeš

Deca često imaju naviku da sede vrlo blizu televizora što izaziva zabrinutost među roditeljima. Iako se nekad smatralo da ovo ponašanje uzrokuje trajno oštećenje oka, stručnjaci se sada slažu da ne šteti vidu. Međutim, stalno sedenje preblizu može biti znak kratkovidnosti jer se deca s neutvrđenim problemima s vidom mogu približavati TV-u kako bi jasnije videla ekran. Takođe, može uzrokovati naprezanje očiju, umor ili glavobolje, posebno ako je vreme provedeno pred ekranom dugotrajno i bez pauza.

Međutim, najčešće je ova laž samo nešto što roditelji koriste kako bi naterali svoju decu da se, čak i samo malo, distanciraju od televizora. Ponekad je to sve što je potrebno da ih odvrati od TV-a i podstakne da rade nešto produktivnije sa svojim vremenom.

6. Auto neće da upali dok se svi ne vežu

Mala deca često bolje razumeju pravila kad su vezana za nešto neposredno i vidljivo. Reći da auto ne može da upali daje im osećaj direktne posledice nevezivanja pojasa, što im olakšava pamćenje i poštovanje pravila. Deca počinju automatski da se vezuju pojasom pre nego što se auto pokrene, ne zato što im se to kaže, već zato što to postaje deo procesa.

U osnovi, ovo je jednostavan način da se deci usadi navika bez milion pitanja zašto. Lako mogu da shvate da za pokretanje automobila moraju da izvrše jednostavan zadatak.

7. Ako odlutaš, neko će te oteti

Iako se ovo smatra belom laži, nije nemoguće pomisliti da tako nešto može da se dogodi. Roditelji to obično govore deci koja umeju da odlutaju, posebno u nepoznatim ili nesigurnim okruženjima. To govore iz straha da bi dete moglo da bude oteto ako se ne nađe u njihovom vidokrugu.

Iako može da zvuči alarmantno, cilj je često pomoći detetu da shvati važnost ostajanja u blizini i opreza u javnim prostorima. Idealno bi bilo postaviti granice kako bi se osiguralo da je dete svesno rizika i pretnji koje bi mogle da vrebaju u blizini.

BONUS VIDEO:

(roditelji.story.hr/Yumama/Nataša Zlatković)