Urin u krvi deteta nije uvek vidljiv: Evo kako se otkriva i na šta ukazuje

Otkrivanje krvi (hematurije) u urinu deteta može zabrinuti roditelje i pedijatre. Uzroci ovih pojava mogu biti različiti – od bezazlenih do ozbiljnijih stanja. Detaljna obrada može da bude dugotrajna i skupa, a nije uvek nužna. Ključna uloga pedijatra je prepoznati najčešće uzroke pojave eritrocita ili krvi u urinu i utvrditi da li su potrebne dodatne pretrage. 

Važno je znati da urin može postati crven i zbog nekih namirnica (npr. cvekla, kupina) ili određenih lekova, pa je uvek potrebno proveriti postoji li zaista povišen broj eritrocita u urinu.

Kako se hematurija dijagnostikuje

Najčešći način otkrivanja hematurije je analiza sedimenta uzorka urina pod mikroskopom. Kod zdravih osoba mogu biti prisutne do tri crvene krvne ćelije (eritrocita) po vidnom polju mikroskopa. Hematurija se može otkriti i pomoću test-traka koje menjaju boju u kontaktu s hemoglobinom. Ali, ove trake mogu da daju pozitivan rezultat i zbog prisutnosti slobodnog hemoglobina ili mioglobina, pa nalaz treba uvek dodatno potvrditi mikroskopskom analizom.

Mikroskopska hematurija – šta dalje?

Ako se hematurija potvrdi u dva ili tri uzorka urina, potrebno je istražiti uzrok. Pedijatar će proveriti porodičnu anamnezu (postoji li u porodici bolest bubrega, bubrežni kamenci, gubitak sluha ili poremećaji zgrušavanja krvi), uraditi detaljan pregled deteta, posebno proveriti vrednost krvog pritiska – da nije povišen, pregled genitalija da se isključi oštećenje sluznice, videti da dete slučajno nema oticanje kapaka, potkolenica – edeme i kožu da slučajno nema osipa.

Dva ključna testa su:

1. Provera prisutnosti proteina u mokraći (proteinurija)
2. Mikroskopska citološka analiza urina na eritrocite i njihov oblik – da li su glatki ili dismorfični

Ako dete nema druge simptome, a hematurija nije povezana s proteinurijom u urinu ili visokim krvnim pritiskom, treba uzeti uzorak urina za urinokulturu – isključiti uroinfekciju i nije potrebna dodatna opsežna hitna obrada. Urin se može ponovo analizirati nakon 2-3 nedelje.

Ako hematurija nestane, nije potrebna dalja obrada, a preporučuju se godišnje kontrole urina i po potrebi krvnog pritiska. Ako je hematurija i dalje prisutna preporučuju se dodatne pretrage, biohemijske pretrage krvi, imunološke pretrage, analiza urina kod roditelja i braće, ultrazvuk bubrega, a ponekad i testiranje sluha deteta.

Ako dete, uz hematuriju, ima proteinuriju, edeme (otekline) ili povišen krvni pritisak, potrebna je hospitalizacija i hitna dodatna obrada i lečenje.

Makrohematurija – kada se zabrinuti?

Ako je mokraća vidljivo crvena ili smeđa kao "isprano meso" upućuje na bolest bubrega (glomerula), dok svetlocrvena mokraća može biti znak problema u bešici ili mokraćovodu – npr. prisutnost mokraćnog kamenca.

Važno je analizirati urin citološki kako bi se utvrdilo dolazi li krv iz bubrega ili donjeg dela mokraćnog sistema. Ako su prisutni dismorfični eritrociti i/ili eritrocitni cilindri, to upućuje na problem s bubrezima (glomerulima).

Kao što smo ranije naglasili, pedijatar će takođe tražiti dodatne znakove poput:

• Simptoma infekcije mokraćnog sistema
• Postojanja pređašnjih problema s bubrezima
• Osipa, bolova u zglobovima ili traume
• Porodičnih bolesti bubrega

Ako postoji sumnja na oštećenje bubrega (glomerulonefritis), dodatni testovi mogu da uključuju analize krvi i imunološke testove. U nekim slučajevima, posebno kod sumnje na bubrežne kamence, treba uraditi ultrazvuk i/ili CT pretragu abdomena i karlice.

Hematurija kod dece često nije znak ozbiljne bolesti, ali zahteva pažljivo praćenje. Ako je prolazna i bez drugih simptoma, obično nije razlog za brigu. Ali, ako traje ili se javljaju drugi znakovi problema s bubrezima (proteinurija, edemi, anemija, povišen krvni pritisak), potrebne su dodatne pretrage (na kraju moguće i genetska obrada) i praćenje od strane pedijatrijskog nefrologa.

BONUS VIDEO:

(maminkutak.com/Yumama/Nataša Zlatković)