URLALI SU NA MENE, A ONDA DONELI BEBU SA ZAVIJENOM GLAVOM: Na prvoj kontroli sina opet šok, agonija je trajala mesecima

Ispovest Tamare koja je prošla traumu kako tokom trudnoće, tako i na porođaju, a muke nisu prolazile ni mesecima posle rođanja sina.

Shutterstock Mama i beba nakon porođaja

Mame nam redovno šalju svoja iskustva sa porođaja, u želji da podele ono kroz šta su one prošle i upozore druge žene da ne dozvole da se neko i prema njima tako ponaša. Nasreću, ima i onih lepih iskustava koje žene sa osmehom prepričavaju, ali nažalost, više je onih žena koje su pretpele traume koje nikada neće moći da zaborave.

Jedna od njih je i mama Tamara Novaković koja je poželela da podeli svoju priču sa porođaja i celim vođenjem trudnoće koje joj je ostalo u lošem sećanju.

"Od prvog dana kada sam saznala da sam trudna slepo sam slušala savete lekara. Preležala sam celu trudnoću, kontrole sam imala na svake dve nedelje i sve je bilo u redu. U šestom mesecu sam po preporuci otišla na ekspertni ultrazvuk u jednu privatnu kliniku u kojoj je radila i doktorka koja je redovno zaposlena u Višegradskoj. Sve je bilo u redu, ali mi se grlić dodatno skratio zbog čega je savetovala da mi urade serklaž. Naravno, poslušala sam. Urađeni su mi brisevi, sve je bilo u redu i serklaž je postavljen. Međutim, posle intervencije sam dobila infekciju. Ceo vikend nisam mogla da dođem do doktorke, u petak su mi rekli da se javim u ponedeljak. U podeljak odlazim kod drugog doktora koji mi kaže da sam dobila infekciju i da mi je serklaž spao. Ležala sam u bolnici 3 nedelje, moja beba je veliki borac i sve smo izgurali. Ostatak trudnoće sam provela malo u bolnici, malo kod kuće do 37. nedelje. Dobila sam preeklampsiju, hitno sam primljena u Višegradsku i tu je moj pakao zapravo počeo", ispričala nam je Tamara, a onda objasnila šta se dalje dešavalo.

Tamara je primljena u bolnicu gde su joj objasnili da će da joj stabilizuju pritisak i spuste na odeljenje, a tek sledeće nedelje će da je porode.

"To se sve desilo u petak popodne i to je poslednja informacija koju sam rekla svojoj porodici. Uključili su mi infuziju i niko mi ništa nije govorio. Slučajno je prošao jedan student kog sam pitala šta je to što primam, a on mi je objasnio da je u pitanju indukcija. Tako je protekla noć, infuzija za infuzijom, lekovi za spuštanje pritiska, a onda u pola sedam ujutru su odlučili da mi probuše vodenjak. Tog trenutka počinju nesnosni bolovi. Naravno, došlo je i do smene doktora i babica, a doktorka koja je došla u smenu mi je rekla da guram kada osetim napone. Potom je izašla iz boksa i ostavila me samu naredna dva sata. Gurala sam bukvalno no-stop jer sam stalno imala osećaje da imam napone, a i samo tako me nije bolelo. Dolazi babica kojoj sam u pola 10 rekla da nemam više snage i da mi rade carski rez. Ona mi govori da je doktorka na kafi i da ne može sada ništa da joj prenese. Agonija se nastavlja! Dolaze mi dve doktorke i dve babice, guraju mi stomak i ja ostajem bez vazduha. Naravno, počinjem da vičem, a one mi govore da umuknem i da ne plašim ostale žene. Neću govoriti o tome šta su mi sve rekle i kako su me psovale jer ni ja njima nisam ostajala dužna", objašnjava nam Tamara.

Shutterstock 

Sve to vreme njena porodica nije imala nikakve informacije jer joj nisu dozvolili da im javi da se porađa.

"U pola 12 čujem dokorku da traži kateter i znala sam da idem na carski. Pogledam CTG i vidim da mojoj bebi padaju otkucaji, što mi je i doktorka potvrdila. Izgubila sam se i dalje se ne sećam ničega osim bolničarke koja mi je nasilno spuštala noge iako sam rekla da ne mogu da ih spustim jer osećam da mi se beba tu zaglavila. Budim se u sobi, pitam sestru za bebu, a ona kaže da ne zna ništa. Tada nastaje najgorih sat vremena u mom životu jer mi niko ništa ne govori, a doktorke nema ni da mi kaže da li je moja beba živa. Molim ih da mi daju telefon samo da se javim porodici. U jednom momentu mi dozvoljavaju, a ja vidim sliku moje bebe. Moja mama je prevrnula ceo Beograd da sazna šta se dešava i zašto se ne javljam i tako je saznala da sam se porodila i da sam rodila zdravog dečaka sa ocenom 8. Tek posle toga sam isto čula i od doktorke koja me je porodila."

Shutterstock  Porodilja sa svojom bebom

Najveći šok Tamara je doživela onog trenutka kada je ugledala svoju bebu.

"Donose mi bebu sa previjenom glavom. Povredili su mu glavu kada su mi bušili vodenjak. To što sam ležala u krvavoj posteljini jer nisu imali čistu, neću ni da pominjem. Izašli smo kući, bila sam presrećna što smo izašli iz tog pakla, a onda na prvom pedijatrijskom pregledu saznajemo da se mojoj bebi preklopila zadnja fontanela, što je posledica toga što sam gurala pet sati u beton jer je grlić zbog progesterona koji sam primala tokom trudnoće bio tvrd kao kamen. To su i doktori komentarisali, nisu znali da sam i sama medicinska sestra. Otišli smo u Tiršovu na pregled, a doktorka nam je rekla da ne može ništa da se zna dok ne vidimo da li mu mozak raste jer će u tom slučaju on pogurati fontanelu ako je dovoljno jak, ili će jednostavno fontanela zaustaviti rast mozga. Kod beba se ništa od toga ne zna u prva tri meseca", objasnila nam je Tamara, pa dodala:

"Mom anđelu je dobro, a za to mogu samo da zahvalim Bogu i mom detetu koje je najveći borac kog znam. Bez obzira na sve, opet bih isto prošla zbog njega i sreće koju sada imam sa njim. Ali nikada neću zaboraviti doktorku koja je usred mog porođaja otišla da pije kafu i koja me je ostavila da se mučim pet sati u aktivnom porođaju i time ugrozila i moje dete. Takođe, ne mogu da zaboravim ni doktorku zbog koje sam dobila infekciju i koja me posle toga nije ni pregledala. Jedini razlog zašto nisam tužila je taj što sam kući otišla sa detetom, a mnoge žene nemaju tu sreću. Moj savet svim ženama: Nemojte da se bojite zato što 'zavisite' od njih. Slobodno se borite za svoje dete, imate pravo da znate svaki detalj trudnoće i porođaja. I na kraju, borite se za sebe i svoja prava i ne dozvolite da vam postupci pojedinaca i loša iskustva utiču na odluku o tome koliko dece ćete imati", zaključila je mama Tamara.

(Yumama)