Mada zvanična statistika još ne ohrabruje podacima o porastu nataliteta, buduće mame koje šetaju gradom svakako čine lepšom sliku naše prestonice. Ono manje lepo su krajnosti koje se tiču kontrole trudnoće. Dok jedan broj trudnica previše koristi prednosti ultrazvučnih pregleda (neke samo iz želje da vide svoju bebu, ili nestrpljive da saznaju pol), u porodilišta stižu i trudnice koje za devet meseci ne obave nijedan ginekološki niti ultrazvučni pregled.

Kada i zbog čega je važno da se kontroliše svaka fiziološka, odnosno normalna trudnoća, saznali smo iz razgovora sa dr sci med. Vojislavom Živanićem.

Test za otkrivanje trudnoće

Kada menstruacija kasni, žena najčešće prvo uradi test na trudnoću. On može da se radi iz krvi (Beta HCG) ili iz mokraće. Pozitivan test ne isključuje vanmateričnu trudnoću, stanje koje može da bude vrlo opasno po život žene. Upravo zbog toga, jedina sigurna dijagnoza trudnoće se postavlja uz pomoć ultrazvuka.

Prvi ultrazvučni pregled  

Radi se do osme nedelje graviditeta, a daje odgovore na pitanja: Da li je žena trudna? Da li je plod u materici? Da li postoji srčana aktivnost ploda? Koliko je trudnoća stara (nedelja gestacije)? Kada je termin porođaja?

Prvi ginekološki pregled

Tom prilikom, ginekolog uzima podatke o eventualnim oboljenjima trudnice, uključujući i alergije na lekove, preležane zarazne bolesti. Evidentiraju se raniji porođaji i pobačaji (ukoliko ih je bilo), kao i eventualna teža oboljenja u porodici trudnice i njenog supruga. Na osnovu svih tih podataka, procenjuje se da li trudnoća spada u normalnu (fiziološku) ili u visokorizičnu, koja zahteva pojačan nadzor.

Svakako, obavlja se i ginekološki pregled i kontroliše bris vagine i grlića materice. Radi se i Papanikolau test, ukoliko nije urađen u poslednjih šest meseci.

Trudnici se savetuje kako da se izbori sa uobičajenim simptomima u trudnoći, kao što su mučnina i povraćanje. U pitanju je normalna, prolazna pojava, koja bi trebalo da spontano prestane oko 16. nedelje. Inače, ovaj pregled, ali i svi ostali pregledi ginekologa obuhvataju kontrolu telesne težine trudnice i krvnog pritiska.

Laboratorijski nalazi

Analiza krvi i urina (eritrociti, leukociti, hemoglobin, glikemija i kompletna analiza urina) se uglavnom radi kada i kontrolni pregledi trudnice. Takođe, mora da se odredi krvna grupa i Rh faktor. Ukoliko je trudnica Rh negativna, do kraja trudnoće se kontrolišu Rh antitela. Buduće mame se upućuju i na test na rubelu (za one koje je nisu preležale), a preporučuje se i test na HIV, što je u svetu obavezno.

Kontrola grlića materice

Pored uobičajenih pregleda grlića, posebna kontrola je neophodna u 16. nedelji trudnoće, kako bi ginekolog procenio da li je potrebno da se stavlja serklaž ili ne.

Oprezno sa šećerom

Na kontrolnom pregledu u 28. nedelji se preporučuje test opterećenja na dijabetes (OGTT - oralni test tolerancije na glukozu), naročito ako je trudnica starija od tridesest godina, ili se kod buduće mame razvio neki od faktora rizika za šećernu bolest u trudnoći (gojaznost, na primer).

Pregledi pred kraj trudnoće

Na kontrolnom pregledu u 36. nedelji se (pored uobičajenog merenja krvnog pritiska i telesne težine) rade brisevi, određuju karlične mere, vrši kompletna kontrola urina, pregled dojki i akušerski pregled.

Nedelju dana pre kraja trudnoće, kontroliše se krvni pritisak, obavlja akušerski pregled i proverava CTG zapis (srčani tonovi bebe). U poslednjoj nedelji trudnoće, pregled se obavlja u bolnici u kojoj će trudnica da se porađa.

Što se tiče ultrazvučnih pregleda, uz prvi - koji se radi do osme nedelje trudnoće, neophodno je da se obavi po jedan ultrazvučni pregled od 11. do 14. nedelje, potom od 20. do 24. nedelje i od 30. do 34. nedelje trudnoće.

PageBreak

Genetski sonogram

Pregled ultrazvukom oko 12. nedelje je veoma važan, posebno kada su u pitanju bebini hromozomi i procena rizika od Daunovog sindroma. Tada ginekolog kontroliše: Koliki je nabor na vratu ploda (NT)? Da li je prisutna nosna kost (NK)? Kakav je protok krvi u jednom malom krvnom sudu (duktus venosus) bebine jetre (DVA)? Gleda se da li krivulja protoka krvi (kroz duktus venosus) ima normalan oblik, a ako nema povećan je rizik od Daunovog sindroma kao i od anomalija srca. Ima još ultrazvučnih markera za proveru bebinih hromozoma, ali su ova tri najvažnija.

Pored genetskog sonograma, koji je najvažniji deo ovog pregleda, lekar bi trebalo detaljno da pogleda anatomiju bebe, kako bi isključio postojanje raznih anomalija. Odnosno, lekar kontroliše da ne postoji rascep usne, deformiteti šake i stopala, bebinu kičmu, zatim anatomiju unutrašnjih organa - počev od glave i njenih krvnih sudova, preko dijafragme i želuca do bubrega, bešike i dve arterije pupčanika. Što ranije, i što preciznije!

Važno je da je građa srca dobra (onoliko koliko može da se vidi srce  u ovim nedeljama trudnoće). Dobro obučen ginekolog, uz dobar ultrazvučni aparat može prilično pouzdano da isključi krupne anomalije srca ploda.

Dabl i Tripl test

Preporuka lekara je da se posle ovog ultrazvučnog pregleda uradi Dabl test iz krvi trudnice, i to do 13,5 nedelja trudnoće. Zajedno sa ultrazvučnim pregledom, procenjuje se ukupan rizik na Daunov sindrom. Ako je rizik mali, preporuka Ministarstva zdravlja i nacionalnog Vodiča za kontrolu trudnoće je da se ne radi Tripl test (test iz krvi trudnice koji se radi posle 15. nedelje), već samo ako trudnica nije radila Dabl test.

Provera posteljice i organa ploda

U periodu od 20. do 24. nedelje trudnoće, kod većih plodova je moguće da se ultrazvučnim pregledom dobro vidi kakva je anatomija organa. Posebno je važan pregled srca i velikih krvnih sudova.

Na ovom pregledu se posmatra i protok materičnih arterija (Doppler), odnosno procenjuje protok u dve arterije materice koje su glavni snabdevači bebe kiseonikom i hranljivim materijama. Njihova nerazvijenost ukazuje na mogućnost pojave visokog pritiska u daljem toku trudnoće, kao i na rizik usporenog rasta ploda.

Merenjem protoka kroz arteriju pupčanika (Doppler), procenjuje se vitalnost bebe. Obavlja se pregled posteljice i utvrđuje količina plodove vode, koja je posredni znak stanja bebe. Pri pregledu se analizira lokalizacija posteljice (da li je nisko usađena), njena debljina i izgled (pušenje, na primer, izaziva preranu starost posteljice).

Beba uskoro dolazi...

Sledeći ultrazvučni pregled, koji se radi od 30. do 34. nedelje trudnoće, omogućava ginekologu da proveri da li plod raste simetrično i skladno (značajno usporenje ili ubrzanje rasta je važan znak u trudnoći, koji zahteva dalja ispitivanja). I pri ovom pregledu se gleda anatomija ploda.

Ultrazvučni pregled pred sam kraj porođaja daje informacije od velikog značaja za sam taj čin: Šta prednjači u položaju ploda - glavica ili karlica? Da li je pupčana vrpca obmotana oko vrata? Da li je beba u dobroj kondiciji?

U svakom slučaju, "druženje" sa još nerođenom bebicom, zahvaljujući savremenim ultrazvučnim aparatima, trenuci su koji se pamte celog života.