Novosađanka Nataša Riter (53) podelila je svoju neverovatnu priča o tome kako je postala mamu u 42. godini sa željom da podrži sve žene koje se bore za potomstvo i one koje su se ostvarile u ulozi mame u kasnim godinama. Svoju priču započinje kako je njen život pre 40. godine bi period velike praznine i "tihe patnje". Toliko je želela da se ostvari u ulozi mame, ali naišla je na brojne prepreke.

"Teška psihička borba bila je u meni. Posle nekoliko godina neupselih pokušaja da zatrudnim, suprug i ja smo odlučili da odemo kod doktora i da se proverimo. Međutim, opet šamar, doktor nam je rekao da mi nećemo moći da imamo decu. Tada je trebalo to prihvatiti i živeti sa tim", rekla je Nataša i dodala da je ubrzo nakon toga poželela da usvoji dete. Međutim, njen tadašnji muž nije bio spreman na taj korak zbog čega su se vremenom udaljili i na kraju rastali.

Nakon dugog perioda samovanja i neuspešnih ljubavi, kako navodi, smatrala je da je svemu došao kraj i da su se snovi o detetu jednostavno srušili.

"Uhvatila sam tada neki svoj ritam i počela da zaceljujem rane. Međutim, opet meni dođe na pamet ideja da usvojim dete. U tom periodu počela sam da se raspitujem, tragam, šta, kako, gde, koliko se čeka, da li mogu sama da usvojim... I tako me put nanese pored Almaške crkve, uđem, stanem kraj ikone Sv. Petke i pomolim se iz srca i duše da usliši moje molitve i da dobijem svoje čedo (misleći na usvajanje), jer gazim već i 40-e, i nema više teoretske šanse za drugi način. Jer sada i priroda čini svoje", priča Nataša i dodaje kako joj se odjednom sve preokrenulo kada je iznenada upoznala svog sadašnjeg supruga.

"I tako, ja u tom momentu imam 42 godine, ciklus počinje da mi kasni, gorušica me muči. Ali opet, s obzirom da sam u mladosti imala problem sa želucem, sve sam to pripisivala starim boljkama i početku menopauze. Ipak, odem kod doktora da se iskontrolišem, iznesem tegobe i odmah kako to biva krene ceo proces sa analizima, ginekologom... - objašnjava Nataša za "Blic" ushićeno nagoveštavajući da sledi najzanimljiviji i najneobičniji trenutak u njenom životu.

"Dođem kod ginekologa, koji mi odmah preporuči ultrazvuk, čisto radi prevetnive da pregleda da li je sve u redu. Gleda, diktira sestri, miom na materici na prednjem zidu, ima i jedna cistica na desnom jajniku - meni već jasno, eto otud moje muke koje imam. I kako doktor ne prestaje da priča u jednom trenutku kaže: 'Sve je ovo OK, ali vi ovde imate i jednu lepu veliku bebu!' Ma ne verujem rođenim ušima! 'Jeste li sigurni' , pitam ja, ona uključuje eho, okreće mi monitor, imam šta da vidim i šta da čujem! Srce moje bebe udara najjače što može da svojoj mami pokaže da je zaista tu", nastavlja svoju priču Nataša.

U tom trenutku je prema njenim rečima bila i srećna i uplašena da li će ta cista biti prepreka za trudnoću.

"Doktorka me uverava da neće jer je beba na drugom kraju materice i da će sve biti OK. Pitala me je tada da li ću bebu zadržati, mislim se, naravno, na druge stvari ne želim ni da mislim! Iz ordinacije sam izašla srećna, radosna, u neverici da je zaista to tako lako, a meni godinama bilo tako teško. Želela sam da vrisnem iz sve snage od sreće, da ceo grad zna", priseća se ona.

Iako je bila u strahu kako će svi da reaguju na trudnoću u tim godinama, Nataša je bila presrećna što su svi novonastalu situaciju prihvatili na najbolji mogući način posebno suprug.

S obzirom da trudnoća u četrdesetim nosi sa sobom rizike, Nataša je objasnila da je uživala u svakom danu trudnoće i da nije imala nikakove strahove.

"U 8. mesecu sam dobila višak plodove vode uzrokovan gestacijskim dijabetesom. No to me nije ni najmanje uplašilo, jedino što sam morala do porođaja da budem u klinici za ginekologiju i akušerstvo - Bežanija, gde sam provela 3 nedelje. Nakon tog perioda, doktori su odlučili da se ranije porodim, odnosno tako je beba zahtevala. Porodila sam se carskim rezom. I to je, hvala Bogu, prošlo sve kako treba. Na svet sam donela lepu zdravu devojčicu, i tu mi se želja ispunila, dobila sam moju Ledi Di, kako je od milošte zovem. Moju Dajanu!", sa osmehom se priseća Nataša.

Na pitanje šta su prednosti i mane majčinstav u četrdesetim godinama, Nataša je jednostavno rekla:

"Mane sa moje tačke gledišta ne postoje. Bitno je da ste za tu ulogu zaista spremni i vedri duhom. Nebitno koliko godina imate. Ja sam imala osećaj kao da mi je 30. Ipak, u mojim godinama vi znate prave vrednosti, posvećeni ste svom detetu u svakom smislu, u svakom momentu. Ne kažem da su mlađe majke u nekom strahu, ali valjda nakon toliko godina života, vi onda umete da cenite svaki trenutak sa vašom bebom. Nemate napade panike ako je bolesno, ako je palo, ako plače. Tako i oko vaspitanja. Postavljate jasne granice i limite. Tako i sebe ustrojite da morate da vodite računa o sebi, o svom fizičkom i mentalnom zdravlju jer ćete svom detetu trebati još dugo."

Nataša je na kraju svoje priče uputila podršku i poruku svim drugim ženama:

"Nemojte odustajati nikada, jer život za sve ima svoje razloge. Ako dobijete svoje prvo, drugo dete u zrelijim godinama ne plašite se. Grlite ih, mazite, uspavljujte kada god to traže. Nećete ih razmaziti, samo ćete napraviti bolju emotivnu konekciju. Oni će znati bez i da to izustite da su voljeni, da su pored vas sigurni. I nemojte se libiti, kad god ste u prilici recite da ih volite. Da je teško odgajati dete u ovom ludom vremenu, teško je, ali imamo samo jedan život i u njemu treba da uživamo i delimo ljubav svakog dana. Da budemo zahvalni na svemu, jer deca brzo rastu i sutra treba da ostanu iza nas i nastave kroz život kao da smo uz njih."

(Yumama/Blic)