Šta roditelji mogu da nauče iz serije "Adolescence"? Svi pričaju o njoj, a otkriva 3 važne stvari

Ako ste ovih dana skrolovali društvenim mrežama, sigurno ste primetili da svi pričaju o novoj seriji "Adolescence", koja je počela da se prikazuje na Netfliksu 13. marta.

Serija počinje hapšenjem, kada policija dolazi u kuću trinaestogodišnjeg Džejmija Milera i njegove porodice, odvodi dečaka u policijsku stanicu, gde mu govore da je optužen za ubistvo svoje školske drugarice. Dakle, od početka se gledaocima daje ideja o tome ko je ubica, a glavno pitanje kojim se bavi serija je zašto je dečak to uradio i kako da njegova porodica i svi oko njega nastave da žive posle toga.

To nije serija koju bi trebalo da gledate sa decom, porodično, ali je korisno da je roditelji pogledaju, a evo i zašto.

1. Bolje razumevanje tinejdžera

U ovoj seriji se na mnogo nivoa govori o tinejdžerima, njihovim problemima, emocionalnim izlivima i pokušajima da nađu svoje mesto u svetu. Veliki deo radnje se odvija u nekoj prosečnoj školi, koja je kao i svaka druga, ima tihe dece, nasilnika, dobrih i nastavnika koje nije briga za đake, roditelja koji nisu naročito uključeni u odgajanje dece...

Ono što je još interesantno u ovoj seriji je da nema klasične podele na dobro i loše. S jedne strane, Džejmi je ubica, a sa druge, nije manje žrtva od ostalih. Čak se i ubijena devojka pojavljuje pred publikom ne kao dvodimenzionalna figura, kao što je to često slučaj, već kao punopravni lik - i to uprkos činjenici da se nikada ne pojavljuje na ekranu. Roditelji često misle da su im deca samo dobra - kao što je bilo sa Milerovim, ili samo loša - kao što se to često dešava u porodicama sa teškim tinejdžerima. Ali činjenica je da tinejdžeri mogu da budu kombinacija svega toga, ali je važno da roditelji primete dobro u svom detetu i da se suoče sa istinom, prenosi deti.mail.ru.

2. Veza puna poverenja sa detetom

U seriji se obrađuje i tema maltertiranja i uticaja Interneta na živote tinejdžera. U dvehiljaditim godinama životi dece i tinejdžera su se delimično "preselili" na mreže, a nakon Kovid je virtuelna stvarnost postala barem jednako važan deo života kao i "oflajn". Ono što se dešava detetu na mreži utiče na ostatak njegovog života. Ono što konzumira na mreži utiče na to kako se ponaša u stvarnom životu.

Naravno, roditelji ne mogu da bukvalno svake sekunde nadziru šta dete radi na mrežama, ali je važno da znaju generalno šta ga zanima, šta objavljuje na mrežama, o čemu priča sa prijateljima, kakav sadržaj gleda... Da bi to roditelji znali, potrebno je da uspostave siguran odnos sa svojim detetom, da ga ne osuđuju, već da nauče da ga slušaju. To je način da zaštitite svoje naslednike od onoga što ih čeka na internetu na svakom koraku: radikalnih ideja, maltretiranja, doterivanja i raznih prevara.

3. Razumevanje roditljske uloge i odgovornosti

Od samog početka serije se oseća velika nemoć odraslih. Džejmijevi roditelji, policija, školski nastavnici, nemaju pojma šta da rade ili kako da reaguju u ovoj situaciji. Roditelji dečaka su zbunjeni - krivi sebe i ne razumeju šta se dešava. Policija pokušava da otkrije gde je oružje kojim je izvršeno ubistvo, ali to rade na neki nevešt način, kao da se plaše dece.

I nastavnici ih se plaše – u školi nema discipline uprkos kaznama i raznim maltretiranjima. Štaviše, oni stalno pokušavaju da skinu sa sebe odgovornost, ističući da su oni "samo nastavnici", te da ništa ne znaju o ubistvu i kako je do toga došlo.

Deca su uglavnom prepuštena sama sebi i sama odlučuju šta će da rade, što je ogroman problem – svakom detetu su potrebna pravila, stabilnost i struktura da bi se normalno razvijalo i osećalo se bezbedno. Usled odsustva toga stvara se haos, što zauzvrat dovodi do toga da tinejdžeri više ne vide razliku između dobrog i lošeg.

BONUS VIDEO: