Kada se bolest otkrije na vreme, devet od 10 žena bude izlečeno!

Prim. dr Miomir Kocić, spec. hirurg Klinike za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu dao nam je odgovore na najčešća pitanja koja lekaru postavljaju žene kojima je dijagnostokovan karcinom dojke.

Povezane vestiŽivot porodiceKako da obavite samopregled dojki

Da li su samopregledi efikasni i da li uvek ukažu na problem ako ga ima?

-Samopregledi su neophodni i potrebno je da ih upražnjava svaka žena, barem jadanput u toku meseca. Zahvaljujući njima, bolest se može otkriti u najranijoj fazi.

Šta treba da radim ako sam zabrinuta, koga mogu da pozovem?

-Najbolje je obratiti se ambulanti za preventivne preglede Instituta za onkologiju i radiologiju, gde se dobijaju dalje smernice za način dijagnostike i eventualno lečenje.

Obavezni redovni pregledi Redovni pregledi su najbolji način za očuvanje zdravlja. Rano otkrivanje i lečenje pružaju najbolje šanse za izlečenje raka dojke. Ukoliko se otkrije na vreme (dijagnostifikuje in situ ili kao minimalna bolest, tj. minimalni rak dojke je hiruška bolest), rak dojke je izlečiv u oko 90% slučajeva.-Plan ranog otkrivanja podeljen je u tri faze: od 20 godine života, mesečni samopregled dojki jednom mesečno uvek u istoj fazi menstrulanog ciklusa (10. dan od početka menstruacije). Od 30 godine života: rutinski samopregled dojki, jednom mesečno uvek u istoj fazi menstrulanog ciklusa i klinički pregled dojki na godinu dana. Od 40 godine života preporučuje se rutinski samopregled dojki, jednom mesečno, uvek u istoj fazi menstrulanog ciklusa. Ako nema ciklusa, onda se izabere jedan datum u mesecu pa se samopregled obavlja svakog meseca tog datuma - kaže Jasmina Lukić, predsednica Udruženja „Budimo zajedno".

Na koje simptome treba obratiti pažnju?

-Prilikom samopregleda treba obratiti pažnju na promene na koži dojke (boju, temperaturu i oblik), promene oblika areole i bradavice, prisustvo novonastalih čvorova u tkivu dojke i eventualne pojave uvećanih limfnih žlezda u pazdušnim jamama.

Koja vrsta raka dojke je u pitanju i koliko je bolest proširena?

-Najćešće je reč o dva histološka tipa karcinoma dojke, i to su duktalni i lobularni tip. Nažalost, ova bolest je česta, s tendencijom progresije.

Ima li izbora pri lečenju?

-Najbolji izbor pri lečenju pacijenta jeste ispoštovati principe onkologije, koja ima određen protokol u dijagnostici, lečenju i kontroli pacijenata.

Koji su rizici i nuspojave pojedinih načina lečenja?

-S obzirom na to da postoji kombinovani pristup lečenja, a to su hirurški, hemioterapijski, radioterapijski, svaki vid ovog lečenja nosi određene minimalne rizike i nuspojave koje su u celini beznačajne u odnosu na benefit koji ovi terapijski pristupi donose. Na primer: diskretne estetske promene na dojkama, opadanje kose, dermatit nakon zračenja.

Koliko dugo traju terapije?

-U zavisnosti od rasprostranjenosti bolesti, terapija može trajati nekoliko dana do godine.

Šta se može desiti ako odlučim da ne primam terapiju?

-Ukoliko pacijent donese samostalnu odluku da se ne podvrgne nekom od ovih vidova terapije, preuzima veliki rizik da se bolest proširi, generalizuje i dovede do fatalnog ishoda!

Povezane vestiZdravlje porodiceZdravlje žene: 5 stvari koje sprečavaju nastanak raka dojke

Hoću li morati da menjam svoje uobičajene životne navike? Ako da, na koliko dugo?

-Životne navike u suštini ne moraju da se menjaju ukoliko su u skladu sa zdravim načinom života. Mora se obratiti pažnja na pravilan način ishrane i umerenu fizičku aktivnost, posebno u toku zračne i hemioterapije.

Ako se podvrgnem rekonstruktivnoj operaciji, hoću li i dalje imati osećaj u dojci?

-Nakon rekonstruktivnih operativnih zahvata na dojci, bilo da su u pitanju mišićno-kutani režnjevi ili implantacija endoproteza, pacijentkinja zadržava kompletan senzibilitet.