Kod ove bolesti dojka je topla, crvena s primetnim otokom. Najčešći faktor rizika su nasledni geni, ali postoje i drugi rizični faktori, kao što su: prekomerna težina, odsustvo rađanja ili rađanje u starijim godinama, ali i rani početak menstrualnog ciklusa. Najrizičnije doba kada žene obolevaju od ovog karcinoma su od 30 do 60 godina života. Kod žena koje su u prošlosti imale karcinom maternice, jajnika ili debelog creva, takođe postoji veći rizik od pojave karcinoma dojke.

Lekaru se odmah obratite ako primetite

- neuobičajenu razliku u veličini i obliku dojki- malu izraslinu ili čvorić na bilo kom delu dojke- jamice na dojci, nabiranje, oteklinu- da je došlo do promene položaja ili uvlačenja bradavice- crvenilo, bolnu osetljivost, osip, oticanje dojke ili bradavice- neuobičajen iscedak iz bradavice

Najčešće žene same uočavaju pojavu kvržica, koje su tvrde, čvrste, nepravilnih rubova, ali bezbolne. Moguće su i promjene u boji kože dojke, veličini i obliku dojke, te pojava iscetka iz bradavice. Iscedak je obično žuta, gnojava tekućina ili krv. Primetne su i naglašene vene po dojkama, crvenilo i promene na bradavicama, kao što je uvučenost bradavica ili naboranost i ljuštenje.

Stručnjaci upozoravaju da, kada je reč o raku dojke, treba raditi redovne preglede i samopreglede i ističu da se maligna oboljenja u velikoj meri mogu sprečiti promenom načina života što podrazumeva zdravu ishranu, fizičku aktivnost, prestanak pušenja, izbegavanje uzimanja nepotrebnih lekova i sprovođenjem nacionalnih programa ranog otkrivanja. U našoj zemlji usvojen je Nacionalni program gde će žene na kućnu adresu dobijati pozive da se jave na pregled.

- Rak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena i jedno je od najčešćih malignih oboljenja uopšte - svaka tri minuta se kod jedne žene dijagnostikuje rak dojke, a svaka osma žena će tokom života oboleti od raka dojke. Rano otkrivanje mesečnim samopregledom, a naročito mamografskim pregledom jednom godišnje posle 40-te godine života pružaju najbolje šanse za preživljavanje. Ako se rak dojke otkrije u ranom stadijumu, petogodišnji period preživljavanja je oko 90 odsto jer se, zbog kasnog otkrivanja raka dojke u oko 50 odsto slučajeva dojka mora amputirati - objašnjava dr Ana Jovićević Bekić iz Instuta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Povezane vestiZdravlje porodice10 važnih pitanja (i odgovora) o raku dojke

Samopregled, klinički pregled i mamografija su danas najbolji put za rano otkrivanje raka dojke. Mamografski se rak dojke može otkriti u stadijumu kada još ne proizvodi kliničke znake i simptome.

- Mamografija traje nekoliko minuta i koristi minimalne doze zračenja. Počev od 45.godine života, mamografija se jednom u dve godine preporučuje svim ženama bez obzira na stepen rizika. Ženama sa visokim rizikom se mamografija preporučuje i ranije, u intervalima od jedne do dve godine između 40 i 50 godina života. Devojkama iznad 20 godina i ženama bez visokog rizika mlađim od 50 godina se preporučuju samopregled, klinički pregled bar jednom godišnje i ultrazvučni pregled dojke jer je hormonski aktivno tkivo dojke veoma gusto i nepogodno za mamografsko snimanje - ističe dr Jovićević Bekić.

Zato se svakoj ženi posle 20. godine savetuje da vrši samopreglede dojki, odnosno prema određenom redosledu i na određen način pipajući pojedine segmente dojki, o čemu se veoma lako edukuje preko popularnih brošura ili od strane svog izabranog lekara. Ovakve preglede treba obavljati desetog dana menstrualnog ciklusa, a značajno je da se mesečno obavljaju u isti dan.