Kupujemo onlajn jeftine igračke koje su opasne za decu: Stručnjaci upozorili, čak ni deklaracija ne pomaže

Kada uđete u kuću u kojoj žive deca, u najvećem broju slučajeva primetićete istu stvar – gomilu najrazličitijih igračaka. Nagonu da kupujemo mališanima igračke u ogromnom broju doprinose i razne onlajn platforme i aplikacije poput Temua ili AliExpressa, gde ih možemo pazariti za "smešne pare". Ipak, posledice mogu da budu daleko od smešnih, upozoravaju stručnjaci.

Dr fizičke hemije Svetlana Stanišić istakla je da po izgledu ne možemo da prepoznamo da li je neka igračka bezbedna.

"Vrlo teško možemo da prepoznamo da li je neka igračka u tom smislu kvalitetna. Koliko sam istraživala, izlazili su razni izveštaji o kvalitetu proizvoda koji se prodaju preko Temua i sličnih platformi, uglavnom je Južna Koreja izbacivala izveštaje o tome kako igračke sadrže iznad propisane granice razne štetne materije, između ostalog neke su kancerogene, neke su endokrini disruptori što znači da remete rad žlezda s unutrašnjim lučenjem. Kako to utiče na decu? Problem je u tome što deca stavljaju igračke u usta ili nakon igranja s tim igračkama stavljaju ruke u usta. Međutim, postoji još jedan način na koji bih skrenula pažnju, a koga ljudi obično nisu svesni, a to je kada zatrpamo dečju sobu igračkama, to narušava kvalitet vazduha u sobi. Kvalitet unutrašnjeg prostora, naročito zimi je lošiji i vrlo često zavisi od kvaliteta spoljašnjeg vazduha, u smislu isparenja. Takođe, velike količine plastike koja oslobađa plastičnu prašinu kao suspendovane čestice, sve to se udiše i preko pluća dospeva u organizam. Znači imamo izloženost oralnim putem i inhalacijom. Nažalost, efekti su dugoročni, kada se radi o remećenju rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem u smislu gojaznosti, poremećaja rada organa ili disajne funkcije, sklonosti astmi, a od trenutnih reakcija možemo recimo očekivati alergijske reakcije u kontaktu sa kožom".

Adamović je istakao da "Zakon o trgovini propisuje za određene vrste proizvoda šta deklaracija mora da sadrži, da li je to sastav materijala, ko je proizvođač, ko uvoznik, to je prva garancija na koju potrošač ima pravo da vidi, odnosno da zna da postoji neko iza tog proizvoda ko garantuje za njega". Međutim, Stanišićeva ističe da čitanje deklaracije zapravo i ne znači mnogo kada su u pitanju igračke.

"Na deklaraciji možete da vidite na primer tip plastike, ali to nije dovoljno da biste znali da li to može da deluje štetno ili ne, svaka plastika ima različit sadržaj aditiva, takođe može da bude kontaminirana nekim štetnim materijama koje mogu da se utvrde samo laboratorijskim analizama. Zato sam pomenula izveštaje koji sugerišu da se u jeftinim proizvodima sa tih aplikacija prodaju proizvodi koji imaju preko određene granice preporučenih vrednosti ili zakonski dozvoljene vrednosti štetne materije", pojasnila je ona, pa upozorila na još jednu važnu stvar:

"Govoreći o budućnosti dece, treba ovo da posmatramo i kao ekološki problem, jer mi kupujemo veliki broj stvari zato što je jeftin i time gomilamo igračke koje brzo izađu iz upotrebe, a u stvari ta plastika završava u životnoj sredini i dugoročno gledano, mi već sada imamo zdravstvene probleme zbog tog konzumerizma, a to šta će uslediti kada su naša deca u pitanju, to ćemo tek videti".

Ona je za kraj istakla da je "najbolje kupovati drvene igračke, krpene, lopte, da ne spominjem knjige. Moja poruka je da ne pravite skladište od soba svoje dece jer to užasno utiče na kvalitet vazduha, na rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i to će uticati na njihovu budućnost mnogo više od toga da li će imati dve ili 200 igračaka".

BONUS VIDEO: