Koje alergije se najčešće javljaju kod dece i kada? Snežana Šundić nam daje 20 saveta da se ublaže i spreče

Ako pogledate oko sebe, verovatno ćete primetiti da je sve više dece u našem okruženju koja imaju neku vrstu alergije – bilo da je to alergija na hranu ili možda imaju alergijsku kijavicu izazvanu prašinom, polenom... I ne čini vam se, to potvrđuju i podaci.

"Među mlađom decom uglavnom se prvo javljaju nutritivne alergije odnosno alergije na hranu. U pitanju je osam namirnica koji su najčešći uzročnici - pšenica, jaja, mleko, kikiriki, orašasti plodovi, riba, soja, morski plodovi, Ovim proizvodima je nedavno dodata i deveta visoko alergena namirnica - susam. Najčešće tek nakon sedme godine imamo razvoj inhalatornih alergija, koje izazivaju poleni trava i korova".

Šundić Vardić nam je otkrila i da je jedno od pitanja koje roditelji često postavljaju u vezi sa alergijama – da li se mogu u potpunosti izlečiti.

"Savremena medicina sve više i više napreduje i na ovom polju, pa tako kod inhalatronih alergija postoji imunoterapija o kojoj se možete više raspitati kod alergologa. Kod nutritivnih alergija, koje mogu praviti velike probleme kod dece na ranom uzrastu, u najvećem broju slučajeva se desi da u periodu između treće i sedme godine dete ovu vrestu alergije preraste".

Pitali smo i kada se najčešće pojavljuju prvi simptomi i koji su.

"Čak i bebe od dva meseca mogu da pokažu prve alergijske simptome na koži, odnosno da odreaguju na hranu, a to je u njihovom uzrastu obično majčino mleko. Kod alergije na hranu prvo se pojavljuje crvenilo kože, ali i mučnina, povraćanje, oticanje, bol u stomaku, krvave stolice. Kod inhalatorrnih alergija odnosno alergijskog rinitisa i konjunktivitisa imamo svrab i oticanje očiju, sekreciju iz nosa, otežano disanje..."

Predsednica Udruženja "Alergija i ja" otkrila nam je podatke o tome koja deca su sklonija alergijama.

"Deca u gradskim sredinama su sklonija alergijama u odnosu na seosku decu. Ono što je jako važan faktor je genetika, jer 50 odsto dece čiji roditelji imaju neko alergijsko obolenje će isto imati alergiju, iako tip alergije ne mora biti isti. A ukoliko oba roditelja imaju alergiju, između 70 i 80 odsto je verovatnoća da će i dete razviti neki vid alergijskog oboljenja".

Kada je u pitanju prevencija alergija, Šundić Vardić kaže da je najvažnije uvođenje zdravih životnih navika.

"Što manje hemije u našem okruženju, što manje unošenja viskoobrađenih namirnica. Sirove namirnice su jako važne i treba ih forsirati uz pažljivo rukovanje i detaljno pranje. Posebno prilikom uvođenja namirnica treba slušati pedijatra, i pratiti preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Sa druge strane brojna istraživanja su pokazala da preterana higijena i život u sterilnim uslovima, u viskourbanizovanom okruženju može da dovede do povećanog rizika i intenzivnijih simptoma alergija", rekla je ona, pa je sa nama podelila i 20 koraka koji su važni za prevenciju simptoma alergije kod inhalatornih alergija.

20 koraka u prevenciji alergijskih simptoma

1. Pratite kalendar alergija i prognoze o prisustvu polena u vazduhu.
2. Ukoliko imate alergijske reakcije na polen smanjite boravak na otvorenom, naročito pri nižim temperaturama kada je koncentracija polena visoka.
3. Adekvatno birajte mesta za rekreaciju i odmor.
4. Sprovodite redovnu higijenu u domaćinstvu i ukoliko je to moguće izbacite tepihe, zavese i suvišan tekstil.
5. Usisavajte češće i to usisivačima sa HEPA filterima.
6. Redovno brišite prašinu sa drvenih površina.
7. Perite posteljinu jednom nedeljno na 60 stepeni.
8. Minimum jednom mesečno perite filtere klima uređaja (ne zaboravite na automobil).
9. Koristite prečišćivače vazduha sa odgovarajućim filterima.
10. Ne sušite odeću napolju kada je visoka polenizacija, ili na radijatorima.
11. Zatvorite prozore tokom noći i kada je period koncentracije polena u vazduhu najveći. Prostorije provetravajte u popodnevnim satima i kada je temperatura vazduha u toku dana najviša.
12. Perite kosu i telo odmah nakon boravka na otvorenom i svakodnevno menjajte garderobu kada je polenizacija visoka.
13. Svakodnevno vodite računa o higijeni kućnih ljubimaca i mesta gde oni borave. Po dolasku iz šetnje obavezno blago sperite dlaku i šapice pasa ili svakodnevno čistite vlažnim maramicama dlaku mačke na koju se alergeni mogu zalepiti.
14. Koristite savremene proizvode, kao što su npr. neutralizatori alergena i antialergijske navlake za dušeke i jastuke.
15. Zatvarajte prozore u automobilu kada je polenizacija visoka i vodite računa o higijeni svog automobila, naročito tekstilnih površina.
16. Koristite nazalne vodene rastvore (fiziološki rastvor ili morska voda) više puta dnevno zbog ispiranja nosnih površina i sprečavanja skladištenja alergena.
17. Često ispirajte oči vodom ukoliko imate kontaktne ili inhalatorne alergije.Ukoliko imate alergiju na polen, napolju nosite naočare koje će smanjiti kontaminaciju alergenima.
18. Redovno koristite preporučenu terapiju lekara specijaliste.
19. Veze između alergija i suplementacija se još uvek ne računaju kao zvanične preporuke alergologa, ali mnoga istraživanja i lična iskustva pacijenata, pokazala su značajno smanjenje simtpoma prilikom korišćenja: cinka, vitamina D, omega-masnih kiselina i probiotika.
20. Ukoliko imate suvu kožu i skloni ste atopijskom ekcemu, nosite svetlu, pamučnu odeću, koristite uljane kupke ili sindete za tuširanje, a hidrantne kreme koristite ujutru, pre i nakon kontakta sa iritansima i alergenima, uveče, tri minuta nakon kontakta sa vodom.

Na kraju, dala je i nekoliko saveta u vezi sa tim šta možete da uradite kako alergije ne bi narušavale svakodnevicu vašeg mališana.

"Prvi korak uvek treba da bude redovno ispiranje nosa. Drugi korak je ukupna higijena, koja mora biti intenzivna, kako bismo uklonili alergene. Tuširanje i pranje kose svaki dan, garderoba se svakodnevno menja, pranje tekstila kojim smo okruženi, menjanje posteljine češće nego obično, na svakih nekoliko dana. Plišane igračke, zavese, ukrasne jastuke i tepihe treba izbegavati koliko je moguće jer su oni 'skupljači' polena. Za inhalatorne alergije prečišćivači vazduha su važni i korisni jer zagađenje samo otežava situaciju svima koji sa ovim tipom alergija kubure. Ipak, ne zaboravite da je neophodno i važno da deci dopustimo da se prljaju, zabavljaju i uživaju u prirodi. Sve ovo ne znači da treba da budu zatvoreni u kući u sterilnim uslovima, već treba da budu u dodiru sa prirodom", poručila je Snežana Šundić Vardić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO: