Šta je razvojna disfazija ili usporen razvoj govora?
Razvojna disfazija ili usporen govorno-jezički razvoj je neadekvatan razvoj govora kod deteta čiji rečnik ne odgovara njegovom uzrastu, a isto tako i nivo razumevanja nije u skladu sa njegovim hronološkim uzrastom.
Kada se primeti bilo kakvo kašnjenje, na bilo kom nivou govorno-jezičkog, psihomotornog ili socio-emocionalnog razvoja potrebno je da se obratite logopedu. Zašto? Da bi logoped procenio testovnim materijalom dete, postavio dijagnozu i predložio logopedski tretman (logoped je stručnjak koji procenjuje govorno–jezički status deteta, odnosno procenjuje receptivni i ekspresivni govor (koliko dete razume ono što mu se govori i koliko ima reči u svom rečniku u odnosu na trenutni uzrast). Logopedski tretman mora biti metodološki strukturisan i prilagođen detetu i njegovom problemu.Kada je govor usporen, ne razvija se kako treba, kasne faze u gukanju i brbljanju, prva reč se pojavi oko druge godine, tada pričamo o kašnjenju u govorno-jezičkom razvoju, ili da dete ima dijagnozu razvojna disfazija
Govor je dvosmerna relacija i pored rečnika mora da postoji i razumevanje onoga ko priča i onoga ko sluša i odgovara – u ovom slučaju dete.
Kada se osvrnemo na prošli vek, vidimo da je govorna patologija bila 8,5 odsto, a kako smo se bližili 21. veku, povećavala na 63 odsto - po poslednjim istraživanjima čak 70 do 80 odsto dece ima neki problem u govoru, jeziku, učenju, artikulaciji, mucanju i ponašanju.
Zašto je sve više dece sa problemima u razvoju govora?
Kao što mnogi govore, ulaskom u 21. vek dosta toga se promenilo. Mišljenja smo da su se zaboravili mnogi kodeksi ponašanja, kultura, ali i poštovanje u verbalnoj, zdravoj komunikaciji. Takođe smo zaboravili ko šta radi, ali i ko šta uči, odnosno ko se za šta školovao, pa nije ni čudo što se povećao i broj govorne patologije.
I pored očuvanog sluha, urednog opšteg razvoja deteta, dobre motorike govornih organa, dešava se da dete kasni u progovaranju. Svesni smo da se govor neće razviti sam već mora da bude stimulisan, kako spoljnim tako i unutrašnjim stimulusima. Porodično okruženje je stimulativna sredina koja iz spoljašnjeg sveta prenosi detetu nove sadržaje koje ono, podstaknuto iskustvom, slaže u pasivni deo svog pamćenja, da bi to vremenom dobilo funkciju i prešlo u aktivni govor. Tako nastaje govor, odnosno verbalna komunikacija.
Isti taj 21. vek nam je doneo manjak vremena za našu decu i bavljenje njima, zajedničko igranje, pričanje. Doneo nam je mnogo više obaveza i produžio radni dan. Zbog svega toga, verbalna komunikacija izostaje, deca provode vreme ispred televizora i telefona, slušaju i upijaju glasove koji dolaze iz nekih "kutija". Neko će reći da možda logopedi preteruju, ali mi samo ukazujemo na negativne strane prekomernog korišćenja moderne tehnologije, ne preterujemo, već samo savetujemo.
Foto: Logopedsko-edukativni centar 'Čabarkapa'
Kad govorimo o televiziji i kanalima koji su namenjeni deci, oni su pravljeni tako da ih karakterišu jarke boje, prate ih karakteristični zvuci i melodije, a sadržaji se često ponavljaju i njihovo vreme trajanja je neograničeno. Da naglasimo, tokom svih ovih vizuelnih i auditivnih senzacija dete je pasivan posmatrač.
Kao što možemo zaključiti, stimulusi su prenaglašeni, dečija pažnja je okupirana, ali sadržaji koje dete gleda ili sluša ne daju nikakve informacije iz realnog sveta, već iz virtualnog.
Ono što nam je praksa pokazala i dokazala je da prekomerno gledanje crtanih filmova namenjenih bebama i maloj deci negativno utiče na razvoj govora kod deteta koje se nalazi u optimalnom periodu za progovaranje. Takvo dete je uskraćeno za ispitivanje prostora i da se po tom prostoru kreće i upoznaje ga i da mu to iskustvo pomogne u daljem napredovanju i sazrevanju.
Svako dete se sastoji iz čulnih podražaja, pa je zato potrebno da ono dolazi u kontakt sa stimulusima koji utiču na sva čula (vizuelna, auditivna, taktilna, vestibularna), kako bi iskustvo pomoglo u njegovom sazrevanju na tom uzrastu.
Da rezimiramo, novo vreme nam je donelo mnogo dece koja kasne u progovaranju, imaju poremećaj pažnje i imaju problem sa izmenjenim ponašanjem. Postavlja se pitanje ko je kriv za to. Da li je to moderno doba sa mnogo podražaja, svetlećih i zvučnih igračaka koje pevaju ili recituju pesmice na stranom jeziku, moderno roditeljstvo koje smatra da dete od malena mora da ide na više aktivnosti koje mu ispunjavaju vreme, ali nemaju značaj jer dete ima problem koji iziskuje rad sa stručnjakom - logopedom?
Danas u modernom vremenu i modernoj tehnologiji držimo korak sa svim novim tehnikama, metodama i principima u logopedskom radu, ali nikako ne smemo da zaboravimo da nam se mnogi obraćaju jer im dete nije progovorilo, da nas pitaju da li je to autizam. Moje dete ima problem u izgovoru glasa R ili Š ili S, ima problem u pisanju diktata, ne čita tečno, loša mu je pažnja, ne može da 'se svrti na jednom mestu'...., mnogo je primera i mnogo problema koji nam govore da je problem nastao u detetovom ranom detinjstvu, a ne onog trenutka kada ste se roditelj obrati stručnjaku.
Savet za roditelje
Savet nas logopeda koji se bavimo svim tim problemima sa kojima nam dolazite, a i za šta smo se školovali, je: dođite na vreme jer vreme je bitan faktor za započinjanje logopedske dijagnostike i strukturisanog metodološki dobro isplaniranog logopedskog tretmana, koji se u ovom moru modernizacije pomalo i zaboravio.
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna