Kako logoped stimuliše dete da progovori?

Uzrast od godinu dana

Pokazni gest, Foto: Privatna arhiva

Stimulaciju govora logoped započinje vežbama oralne praksije i definisanjem izgovora vokala (raspevavanjem vokala). Zajedno sa tim se radi na gestovima (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji su preteče govora. Sa detetom se ujedno radi i na razumevanju – da bi dete progovorilo potrebno je da razume naloge koje dobija od osoba iz neposredne okoline. 

Dete bi trebalo da imitira zvuke iz okruženja, Foto: Privatna arhiva

Sledeće što treba da očekujemo od deteta je da pokušava da imitira neke zvuke iz bliže okoline ili oponaša onomatopeju (av, mau, tu..) i da počinje da formira reči koje povezuje sa pojmom ili predmetom koji mu je ponuđen.

Stimulacija se nastavlja onomatopejom (zvukovima iz prirode). Na taj način dete i dalje uči da pravilno izgovara vokale, usvaja gestove, razume naloge i bogati svoj rečnik imenovanjem pojmova koji se crtaju u logopedsku interaktivnu svesku.

Učenjem delova tela dete dobija pojam o sebi i drugim osobama, Foto: Privatna arhiva

Sledeće što se očekuje od deteta je da na zahtev pokazuje delove tela na sebi, na lutki i na drugoj osobi. 

Učenjem delova tela dete dobija pojam o sebi i drugim osobama. Takođe, učenjem i pokazivanjem delova tela (u skladu sa uzrastom) dete bogati svoj rečnik i ispunjava naloge koje dobija od logopeda. 

Foto: Privatna arhiva

Uzrast do godinu ipo dana

Ako dete ima 18 meseci, već bi trebalo da u svom vokabularu ima od 10 do 20 reči, da ima frazu od dve ili tri reči.

Uzrast od dve godine

Dvogodišnje dete bi već trebalo da ima rečnik od 200 do 300 reči. Zna da kaže kako se zove, koliko ima godina. Kada je žedan, gladan zna da traži.

Sledeći korak u stimulaciji govora je proširivanje rečenice. Rečenica se proširuje tako što se od deteta traži da imenuje pojmove iz neposredne okoline rečenicom: "To je...". Nakon toga dete počinje da upotrebljava pojmove koje je naučilo i da ih spaja u rečenicu.

Foto: Privatna arhiva

Detetu na adaptaciji bi trebalo i prilagoditi prostor kako bi mu se olakšao taj period koji je težak kako za dete tako i za roditelje, ali i za logopeda.

Foto: Privatna arhiva

Logopedski tretman bi trebalo da se odvija na Behringer i KSAFA-m aparatu koji obezbeđuju pravilnu auditivnu stimulaciju, a samim tim i govorno-jezički razvoj. Govorno-jezička stimulacija se radi pomoću interaktivne logopedske sveske, edukativnog materijala, igračaka, umetaljki i slično. Roditeljima se savetuje kontinuirani logopedski tretmani (svakodnevni kod teže patologije ili minimum tri puta nedeljno kod lakše).

Ukoliko je vaše dete imalo oskudne faze gukanja i brbljanja ili su u potpunosti izostale, ne reaguje na zvučne stimuluse, ne okreće se na svoje ime, nemate kontakt pogledom sa njim, izostaje pokazni gest, ne razume naloge, ima neadekvatno ponašanje i slabu komunikaciju, obavezno se javite logopedu što ranije jer nikada nije rano (poslednji alarm za pojavu reči je 18 meseci, sve posle toga je kasno).