Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako prepoznati disleksiju i pomoći detetu?

Deca koja imaju problem u savladavanju čitanja često se okarakterišu kao "lenja", "tvrdoglava" i "glupa". Evo saveta kako da prepoznate znake disleksije i rešite ovaj problem.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Prvi korak u tome da sprečimo buduće nepravde učinjene ka deci koja imaju takav problem je informisanje. Hajde da se vratimo učenju da bismo mogli da shvatimo problem onda kada ga pred sobom vidimo.

Šta je disleksija i kako je "uloviti"?

Disleksija predstavlja poremećaj sposobnosti čitanja ili razumevanja pročitanog, iako postoje sve osnove da dete savlada te veštine: uredna inteligencija, dobar vid, sluh, uporni rad na razvoju veština, želja deteta da nauči.

Tipični znaci da dete ima disleksiju se ogledaju u sledećem: dete zastajkuje pre nego da pročita reč, guta slova, dodaje slogove, premešta redosled slova u reči, zamenjuje slova koja slično zvuče, teško povezuje glasove u reči, ne razume ono što pročita (iako može da razume kada mu vi pročitate), preskače redove, nepravilno diše tokom čitanja (stalno mora da zastaje da uzme dah) i ma koliko da vežbate čitanje deluje kao nema napretka ili ga ima minimalno.

Povezane vesti

Uz to, često uočavate i "prateće" simptome: dete je svesno svog problema i oseća se potišteno zbog toga, izoluje se iz društva, počinje da izbegava kontakt sa drugom decom. Naime, deca sa disleksijom su svesna da imaju problem sa čitanjem. Vrlo često uspevaju da zamaskiraju problem time što bukvalno zapamte unapred ono što bi trebalo da "pročitaju". Onda kada su otkrivena da, na neki način, zaostaju za drugom decom, komentari poput "to je ona devojčica koja ne zna da čita" ne čini baš dete najpopularnijim u društvu. Sem problema vezanim za socijalno funkcionisanje javljaju se i drugi, specifični problemi. Osobama sa disleksijom orijentacija u prostoru i vremenu nisu baš jača strana. "Kako je moguće da se izgubi kada sam mu lepo rekao kuda da ide?" Neretki komentar koji čujemo od roditelja. Takođe, detetu može biti teško da uspostavi redosled između različitih aktivnosti, detetu sa disleksijom je teško da kaže vreme ili da se pridržava rasporeda.

Povezane vesti

Glavni problemi leže u tome da dete ne može da se orijentiše u prostoru; mešanja toga šta je levo, a šta desno, odražavaju se kasnije, prirodno, i na papiru. Odakle krenuti sa čitanjem reči i u kojem smeru se kretati? Jedna od naučnih pretpostavki jeste da je došlo do zamene funkcija dveju hemisfera: desna (sintetička) preuzela je jezičke funkcije leve (analitičke). Kako izvršiti analizu slova i reči i pročitati je, ako nam je obrnut proces dominantan? Deca sa disleksijom češće misle neverbalno, upravo zbog dominacije desne hemisfere koja ima funkciju integracije vizuelnih i auditivnih informacija. Uz to, formiranje kategorija je verovatno nešto što ćete kod dece sa disleksijom primetiti brzo. Ona imaju teškoće da pronađu nadređene pojmove, kutije u koje mogu da smeštaju informacije. Iz tog razloga, u pretraživanju gomila na koje slažu informacije, često deluju kao dekoncentrisana, hiperaktivna.

Šta možete da uradite kada prepoznate problem ili nagoveštaj problema?

Obavezno se konsultujte sa logopedom ili psihologom. Na taj način, možete da dobijete adekvatnu procenu i program za rad sa detetom. Sistematski rad na razvoju veština čitanja uz rad na osnaživanju i motivisanju deteta, je ono što se primarno preporučuje kada je disleksija u pitanju.

Povezane vesti

Postoje i mnoga pomagala dostupna uz tradicionalni jedan na jedan rad, poput neurofidbek metode, kojom se radi na stimulisanju moždanih talasa tako da se povećava kapacitet deteta da duže istraje na zadatku čitanja. Sem toga što ćete odvesti dete kod stručnjaka, postoji par stvari koje kao roditelj možete da uradite za svoje dete:

  • Čitajte naglas svaki dan sa svojim detetom; neka to bude neka vrsta zajedničkog druženja.
  • Koristite svaku priliku da zajedno vežbate. Čak i slogani na bilbordima, znakovi na supermarketima, instrukcije za sklapanje igračaka...
  • Važno je da poznajete interesovanja svog deteta. Dete lakše uči kroz ono što mu je zanimljivo. Sport, muzika, slikanje, istorija.
  • Koristite audio knjige. Neka dete čita knjigu i sluša snimak. Polako, neka počne da čita uz knjigu.
  • Tražite hobije, aktivnosti posle škole kojima ćete raditi na povećanju osećanja lične snage, stabilnosti deteta, samopouzdanja deteta.
  • Beležite zapažanja vezana za ponašanje deteta. Te beleške će biti korisne i stručnjacima koji prave proogram za dete.
  • Olakšajte detetu pamćenje rasporeda. Pravite vizuelne podsetnike, mape, smernice.
  • Proverite razumevanje deteta. Ne dajte mu šest naloga istovremeno. Razbijte informacije u nekoliko delova i onda ih prenosite detetu.
  • Pomozite mu sa orijentacijom u prostoru. Postoje metode poput reedukacije psihomotorike ili BrainGym-a posebno namenjene deci sa disleksijom. Nađite slike tih vežbi i primenjujte ih.

Upoznajte se sa problemom da biste mogli da ga prepoznate u praksi. Na taj način se dalje mogu osmisliti načini da se pomogne detetu da se lakše nosi sa problemom. 

Najnovije

Vesti

Porodica