Dugo se verovalo da roditelji vaspitanjem mogu u velikoj meri da oblikuju karakter, inteligenciju, navike, pa čak i telesnu građu deteta. I zaista, okruženje u kojem dete odrasta ima veliki značaj. Roditelji svojim primerom, pravilima i odnosom prema detetu utiču na njegove navike i način na koji posmatra svet.
Međutim, istraživanja pokazuju da na neke osobine značajno utiče i genetika. To znači da određene karakteristike deteta ne nastaju samo kao rezultat vaspitanja, već su delom povezane sa nasleđem.
Evo pet stvari na koje roditelji možda imaju manje uticaja nego što su mislili.
1. Telesna težina
Ako ste ikada videli mršavo dete koje odbija hranu, iako roditelji pokušavaju da ga nahrane, ili dete krupnije građe čiji roditelji vode računa o ishrani, verovatno ste videli primer složenog odnosa genetike i životnih navika.
Sklonost ka telesnoj težini delom je nasledna. Istraživanja na životinjama pokazala su da genetske razlike mogu uticati na dobijanje na težini čak i kada životinje unose približno istu količinu kalorija.
Naravno, to ne znači da su ishrana i fizička aktivnost nevažni. Naprotiv, zdrave navike imaju veliki značaj za zdravlje i telesnu težinu. Ali genetika može uticati na to koliko će neko lako dobijati ili gubiti kilograme.
Zato nije uvek dovoljno reći da je neko „smršao jer ima dobru disciplinu“, baš kao što ni višak kilograma nije jednostavno posledica loših navika.
U galeriji ispod pročitajte 10 najvažnijih saveta ruskog pedijatra Evgenija Komarovskog za roditelje!
2. Optimizam i sklonost ka zadovoljstvu
Zašto su neka deca odmalena vedra, dok druga češće pronalaze razlog za nezadovoljstvo? Istraživanja ukazuju da nasledni faktori mogu imati značajan uticaj na to kako doživljavamo život, koliko smo skloni optimizmu i koliko lako osećamo zadovoljstvo.
To, međutim, ne znači da roditelji nemaju nikakav uticaj. Atmosfera u porodici, sigurnost, ljubav i način na koji odrasli razgovaraju sa detetom i sami mogu oblikovati njegovo emocionalno funkcionisanje.
Drugim rečima, dete može naslediti određenu sklonost, ali način na koji će se ona ispoljiti zavisi i od iskustava kroz koja prolazi.
Zato roditelji ne bi trebalo da krive sebe ako je dete po prirodi ozbiljnije, osetljivije ili sklonije nezadovoljstvu. Nisu sve njegove osobine rezultat vaspitanja.
3. Karakter
Niko ne želi da njegovo dete izraste u neprijatnu, agresivnu ili nepoštenu osobu. Zato roditelji često pomisle da je za takvo ponašanje krivo vaspitanje.
Ipak, genetika ima ulogu u formiranju temperamenta i određenih osobina ličnosti. Naučnici još uvek ne mogu da kažu da postoji jedan „gen za karakter“, ali brojna istraživanja ukazuju na naslednu komponentu različitih osobina.
To se može videti i kod usvojene dece koja ponekad imaju osobine potpuno drugačije od svojih usvojitelja.
Ipak, genetska predispozicija nije sudbina. Dete koje je, na primer, temperamentnije, impulsivnije ili sklonije burnim reakcijama može naučiti kako da kontroliše svoje ponašanje.
Upravo tu vaspitanje ima ogromnu ulogu. Roditelji mogu pomoći detetu da svoje osobine usmeri na prihvatljiv i koristan način.
U galeriji ispod pogledajte koje su najpopularnije igračke u 2026. godini!
4. Sposobnost za učenje
Još jedno iznenađenje odnosi se na učenje i školski uspeh. Genetika može uticati na kognitivne sposobnosti, način na koji dete obrađuje informacije i njegovu sposobnost da usvaja nova znanja. Istraživanja na blizancima pokazala su da geni imaju značajnu ulogu u razlikama u školskom uspehu među decom.
Ali to nikako ne znači da je detetu unapred određeno kakve će ocene imati. Kvalitet škole, učitelji, podrška roditelja, motivacija, radne navike i okruženje i dalje su veoma važni. Dete koje ima određene prirodne sposobnosti može ih razviti samo ako dobije priliku, podršku i podsticaj. Zato genetiku ne treba posmatrati kao presudu, već kao jedan od faktora koji utiču na potencijal deteta.
5. Čak i način na koji roditelji vaspitavaju dete
Ovo je možda najzanimljiviji deo priče.
Način na koji roditelji vaspitavaju dete ne zavisi samo od njihovih uverenja i iskustava. I samo dete svojim temperamentom i ponašanjem može uticati na način na koji će roditelji reagovati.
Drugim rečima, ista metoda vaspitanja neće nužno funkcionisati kod svakog deteta. Jedno dete će bez problema prihvatiti mirno objašnjenje, dok će drugo možda zahtevati jasnije granice. Jedno će biti veoma osetljivo na kritiku, dok će drugom trebati više podsticaja da bi uložilo trud.
Istraživanja na blizancima pokazuju da genetske karakteristike deteta mogu biti povezane i sa načinom na koji roditelji reaguju na njega. To stvara svojevrsnu petlju: dete svojim ponašanjem utiče na roditelja, a roditelj zatim svojim odgovorom utiče na dete.
Genetika nije sudbina
Sve ovo ipak ne znači da je vaspitanje nevažno. Naprotiv. Dete ne dolazi na svet kao potpuno oblikovana ličnost, ali ne počinje ni od nule. Nasleđuje određene predispozicije, temperament i sposobnosti, dok iskustva, porodica, obrazovanje i okruženje utiču na to kako će se te osobine razvijati.
Zato ne postoji jedan savršen način vaspitanja koji odgovara svakom detetu. Najvažnije je da roditelji upoznaju svoje dete, primete njegove individualne osobine i pronađu način da ih podrže, ali i da na vreme postave granice tamo gde je to potrebno.
Neke stvari dete dobije rođenjem, ali način na koji će ih razviti i koristiti ipak u velikoj meri zavisi od okruženja u kojem odrasta.
BONUS VIDEO:
