Deca ne umeju uvek da kažu da ih je neki događaj duboko uznemirio. Umesto rečima, psihičku traumu često pokazuju kroz promene u ponašanju, spavanju, odnosu prema roditeljima ili svakodnevnim navikama.
Zato je važno obratiti pažnju na nagle promene, posebno ako se pojave nakon događaja koji je dete doživelo kao zastrašujući, opasan ili veoma stresan.
Koji su znaci psihičke traume kod dece?
Dete koje prolazi kroz teško iskustvo može postati neuobičajeno tiho, povučeno i pasivno. Može imati probleme sa spavanjem, noćne strahove ili teškoće pri uspavljivanju.
Neka deca postaju posebno osetljiva na zvukove, slike ili situacije koje ih podsećaju na ono što su doživela. Mogu biti stalno na oprezu, lako se uplašiti ili burno reagovati na naizgled bezazlene stvari.
Jedan od znakova može biti i to da dete iznova prepričava ili kroz igru ponavlja traumatičan događaj. Kod mlađe dece može se pojaviti i vraćanje na ranija ponašanja, poput sisanja palca, pojačane potrebe za roditeljem ili drugih ponašanja koja su bila karakteristična za mlađi uzrast.
Kod starije dece i tinejdžera mogu se javiti neobično, agresivno ili destruktivno ponašanje, naglo udaljavanje od roditelja i prijatelja, osećaj krivice ili stida, kao i iznenadne promene u svakodnevnom funkcionisanju.
Neka deca pokušavaju da preuzmu previše obaveza i ponašaju se kao da moraju odjednom da budu „odrasla“. I to može biti način na koji reaguju na stres.
U galeriji ispod pročitajte kakod a pomogete detetu da se zaštiti od opasnih ljudi!
Kako roditelj može da pomogne?
Najvažnije je da dete zna da nije samo i da ima kome da se obrati. Saslušajte ga bez prekidanja i bez insistiranja da govori više nego što želi.
Nemojte umanjivati ono što oseća, ali ni dodatno dramatizovati događaj. Možete mu reći da je sasvim razumljivo što se oseća uplašeno, tužno ili zbunjeno nakon nečega što ga je uznemirilo.
Vratite rutinu
Deci mnogo znači predvidljivost. Ako je moguće, vratite svakodnevne navike poput ustajanja u približno isto vreme, zajedničkih obroka, igre, škole, čitanja i odlaska na spavanje. Ako stara rutina više nije moguća, napravite novu. Važno je da dete zna šta može da očekuje tokom dana.
Razgovarajte o onome što se dogodilo
Ako dete želi da priča, dozvolite mu da prepriča događaj svojim tempom. Možete mu pomoći tako što ćete zajedno složiti redosled onoga što se dogodilo.
Recite mu da su i odrasli mogli da budu uplašeni, tužni ili zabrinuti, ali da su zajedno pokušali da pronađu način da se izbore sa situacijom. Tako dete dobija poruku da njegove emocije nisu neobične i da nije samo u njima.
Napravite male porodične rituale
Čitanje pred spavanje, zajednički obrok, kratka šetnja, igra ili razgovor pre odlaska u krevet mogu detetu vratiti osećaj sigurnosti.
Ne mora da bude ništa posebno. Upravo ponavljanje malih, poznatih aktivnosti može pomoći detetu da ponovo oseti stabilnost i bliskost sa porodicom.
U galeriji ispod pogledajte slike devojčice koja je odgajana kao natčovek!
Poštujte njegove granice
Nekom detetu će u stresnom periodu prijati zagrljaj, dok drugo može izbegavati fizički kontakt. Zato nemojte insistirati na maženju i zagrljajima.
Možete jednostavno pitati: „Da li želiš da te zagrlim?“ i prihvatiti odgovor.
Detetu možete pokazati ljubav i kroz razgovor, zajedničku igru, pažnju i pohvalu za ono što radi dobro.
Kada je vreme za stručnu pomoć?
Ako promene traju, pojačavaju se ili ozbiljno utiču na svakodnevni život deteta, razgovarajte sa psihologom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje dece.
Posebno je važno potražiti pomoć ako dete je dugo povučeno ili razdražljivo, izbegava aktivnosti i društvo, ima ozbiljne probleme sa snom ili apetitom, pokazuje izraženu agresivnost ili ga događaj i dalje veoma snažno uznemirava.
BONUS VIDEO:
