MOJE DETE STALNO ZADIRKUJU U ŠKOLI: Izbegava da se druži, stidi se, povučeno je - kako da mu pomognete

Tanka je linija između šale i podsmeha. Ismevanje nije humor, ono može da povredi drugu osobu, da ugrozi njeno samopouzdanje naruši odnos i predstavlja vid vršnjačkog nasilja. Nažalost, mnoga deca su sklona ismevanju.

U školskom uzrastu deca tek uče da upravljaju svojim emocijama, pa često ne znaju kako da adekvatno izraze osećanja kao što su bes, zavist ili strah. Ne razumeju baš kako da reaguju na stresne situacije, pa odatle je i manifestacija agresije prema drugima.

Šta doživljava neko ko je zadirkivan?
Verbalno zlostavljanje i ismevanje mogu učiniti decu bespomoćnim. Škola postaje mesto gde je dete stalno pod stresom. Ovo utiče na njegovo emocionalno stanje:

• Strah i povećana anksioznost. Povećava se nivo anksioznosti deteta, ne želi da ide u školu, postaje nemirno i zbunjeno. Novi dan je pravi izazov.
• Smanjenje samopoštovanja. Stalno ismevanje utiče na samopoštovanje i izaziva osećaj inferiornosti – "druge dečake ne zadirkuju... da li to znači da sam ja najgori?"
• Društvena izolacija. Dete se može povući, postati stidljivo i izbegavati komunikaciju sa drugom decom iz straha od svojih prestupnika. Radije se drži podalje kako ne bi dobio dalje uvrede.
• Gubitak interesovanja za učenje. Stalno ismevanje odvlači pažnju od učenja i utiče na akademski uspeh. U nekim slučajevima deca počinju da preskaču časove i da se razbole, kako ne bi ponovo imali posla sa prestupnicima i izbegli neprijatne situacije.

Šta roditelji treba da rade ako njihovo dete zadirkuju u školi?

1. Slušajte svoje dete - Dajte svom detetu priliku da progovori i podeli svoje pritužbe. Razgovarajte i saznajte šta se dešava, koje konkretne situacije u školi izazivaju podsmeh i kako se dete oseća. Podsetite svoje dete da svako za sebe bira kakav će da bude - zao ili ljubazan, dobar ili loš.

2. Delujte zajedno. Prijavite situaciju i osećanja deteta nastavniku, školskom psihologu– zatražite podršku i pomoć u rešavanju konflikta. Dete mora da shvati da nije ostavljeno samo sa problemom i da je uvek neko spreman da mu pomogne.

3. Diskutujte i ponudite opcije kako da se ponaša i odgovori na ismevanje - Otvoreno pričajte o svojim osećanjima ("Izvini, ne sviđa mi se ovo"; "Ne sviđa mi se kada me prozivate"). Ili, na primer, razgovarajte nasamo sa prestupnikom i saznajte glavni razlog njegovog ponašanja. Važno je preneti detetu da će ignorisanje ismevanja dodatno isprovocirati prestupnika da postigne rezultate.

4. Pomozite dete da prebaci fokus na važnije stvari i stvari koje treba da uradi - Motivišite dete da učestvuje u raznim klubovima i sekcijama, probudite želju za novim hobijima koji mu se dopadaju, gde se izražava i postiže uspehe. Za dete je važno da bude u timu gde je shvaćeno i prihvaćeno, a najčešće ove grupe postaju interesne grupe.

5. Stvorite povoljno okruženje podrške - Važno je da se kod kuće dete može opustiti, osećati zaštićeno i voljeno. Ako dete ima priliku da podeli probleme sa najmilijima i dobije podršku od njih, biće mu lakše da se nosi sa teškoćama.

Ni u kom slučaju ne bi trebalo otvoreno intervenisati i lično se nositi sa prestupnicima. Ovo neće naterati decu da se ponašaju drugačije prema detetu i neće prestati da zadirkuju, naprotiv, daćete još više razloga za podsmeh. Deca moraju da nauče da se sama nose sa poteškoćama. Naravno, želite da zaštitite, sačuvate od opasnosti, ali zapamtite da je najbolja pomoć detetu podrška i briga značajne odrasle osobe. Takođe, ukoliko želite da reagujete, konsultujte se sa nastavnikom, pedagogom i obavestite roditelje deteta koej zadirkuje vaše.

Zašto se deca zadirkuju sa psihološke tačke gledišta?
Nastoje da ojačaju svoju poziciju u društvenoj grupi, da se istaknu ispred svojih vršnjaka i privuku pažnju. Deca veruju da je ismevanje odličan način da dokažu svoj autoritet i jedinstvenost. Na taj način nasilnik pokušava da sakrije sopstvenu ranjivost i slabost. Srećno i vaspitano dete koje ima samopouzdanje neće uvrediti druge i pokušati da pronađe mane u njima.

Deca su sklona imitaciji. Oni mogu imitirati ponašanje drugih, posebno ako im se to ponašanje čini efikasnim. Sredina u kojoj dete raste ima ogroman uticaj na njegovo ponašanje i razvoj. Na primer, ako u porodici dete čuje ismevanje nedostataka i neprijatne primedbe na račun drugih ljudi, dete će ovo ponašanje smatrati normom.

Svaki pritisak na dete (bilo od vršnjaka ili drugih ljudi) može ozbiljno da utiče na njegovo emocionalno i psihičko stanje. Ismevanje, poniženje i uvredljive reči mogu se dugo taložiti u podsvesti i uticati na formiranje i razvoj ličnosti. Glavni zadatak roditelja je da na vreme uoče da se detetu nešto dešava i budu spremni da pruže pomoć i podršku.

(Yumama)

BONUS VIDEO: