Mediji su puni vesti o svakodnevnom vršnjačkom nasilju posebno među osnovcima i srednjoškolcima, zbog čega su mnogi roditelji zabrinuti da upravo njihovo dete ne postane žrtva. Iako je vaspitanje najvažnije, često su okruženje i mnogi drugi društveni faktori ti koji utiču da su današnja deca sve više agresivna. Glavno pitanje je da li se može stati na put tom nasilju, o čemu je govorio za "Puls Srbije" na TV Kuriru, psiholog Zoran Crnjin.
"Ove vrste nasilja je uvek bilo. Zato je pre svega najbitnije podizanje svesti i obraćanje roditeljske pažnje na svoju decu. To znači razgovor sa decom obe strane i onih koji su žrtve i one koja su nasilna. Deca uče iz ličnog primera i to je najbitnije", rekao je Crnjin.
Šta je okidač ovim sve češćim pojavama, i da li je agresija deo ličnosti od rođenja, prema njegovim rečima to je mnogo kompleksniji problem.
"Deca ne svedoče tome samo u svojoj porodičlnoj okolini, ona to mogu videti i iz širog okruženja, iz vršnjačke grupe kao legitiman način rešavanja problema. Deca često i sama postaju nasilna da bi se pridružila grupi dece koja je nasilnička. Ponekad se nasilje budi u detetu jer nema saosećanja u porodici i emocionalne topline", objasnio je Crnjin.
Da li je pre dvadeset godina bilo manje nasilja, ili je danas kroz društvene mreže dostupnije i putem medija "normalizovano"?
"Nasilje je sveprisutno i više se o tome priča, tu više nema pravila. Roditelji su preokupirani svojim problemima, a digitalni mediji su sve to olakšali. Ukoliko je dete bilo žrtva nasilja roditelj treba da pruži detetu puno podrške i pomoć da problem reši. Osnažiti to dete i roditelje da problem prijave. Ako je dete nasilnik, onda ga ni slučajno ne kažnjavati nasiljem, jer time ono nosi poruku da je fizičko kažnjavanje u redu", upozorio je Crnjin.
Psiholog je pojasnio i kako možemo uticati na to da do nasilja ne dođe.
"Deca su bića u nastajanju. Jasne kazne bile bi u redu, to je oduzimanje privilegija, novčane kazne, oduzimanje telefona. Jasno postavljanje granica šta se može tolerisati, šta ne. Veliki je problem, kada su roditelji previše popustljivi, ili samo ignorišu ova dešavanja i traže opravdanja za svoje dete", izjavio je Crnjin.
Najčeši vidovi nasilja kod dečaka jesu fizičko nasilje, a kod devojčica digitalno nasilje, naveo je Crnjin i dao predlog roditeljima da svoju decu pitaju kako bi se oni osećali da se nađu u situaciji žrtve.
(Yumama/TV Kurir)
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna