Roditeljska podrška ključna za pravilan razvoj mališana

Bliskost, poverenje i sigurnost od suštinskog su značaja za zdrav emotivni razvoj deteta, tvrdi Tomislav Kuljiš, autor programa „Roditeljstvo 0-6“ i osnivač Centra „Prirodno roditeljstvo“ iz Zagreba.

U skladu sa instinktima

Razvojni pristup je proistekao iz nekoliko naučnih disciplina kao što su razvojna i klinička psihologija, i psihoterapija, a poduprt je naučnim istraživanjima koja proučavaju rad neurona. Principi ovakvog roditeljstva su identični onima koji još uvek postoje u primitivnim društvima kakva su afrička plemena i u kojima se još uvek neguje instinktivan, prirodan pristup.

Kada se shvatilo da dosadašnji način vaspitanja često kvari međusobni odnos roditelja i deteta, narušavajući njihovu povezanost koja je osnovni preduslov zdravog razvoja, javila se ideja da je rešenje u tome da decu samo treba da volimo. No, tu često postoji nesrazmera između onoga što roditelji opisuju kao veliku ljubav prema deci i onoga kako to deca doživljavaju. Kad odrastu, ona često tvrde da im je mnogo toga nedostajalo i dosta toga zameraju svojim roditeljima.

Poverenje i bliskost

Gospodin Kuljiš objašnjava da je ključ uspešnog roditeljstva u tome da se s detetom izgradi kvalitetan odnos pun poverenja, tj. da se detetu pruži osećaj da je sigurno i zaštićeno, da ga nikada nećemo izneveriti i da ćemo ga voleti i biti uz njega ma koliko nestašno i neposlušno bilo.

Bliskost s roditeljem je za dete od suštinskog značaja za zdrav emotivni razvoj.

–    Za dete je važno da zna da šta god da kaže ili uradi, neće ugroziti odnos koji ima s roditeljem, da je bliskost s roditeljem nešto što ne treba da zasluži, već nešto što je neprikosnoveno i što je zaslužilo svojim rođenjem; da ćemo biti uz njega čak i kad jako pogreši, da ga nećemo odbaciti čak i kad se ne slažemo s njim, da ćemo uvek stati iza njega i podržati ga. Dete kojem je očuvano poverenje u roditelja samim tim je vrlo kooperativno, doprinosi očuvanju tog odnosa, normalno mu je da bude poslušno svojom voljom (osim oko druge godine kada je prirodno da stalno tera kontru), a ne zbog straha od kazne, i s njim je roditeljstvo puno lakše.

Značaj bliskosti majke i bebe

Postavljanje granica

Takav pristup ne znači da ćemo odobravati svako detetovo ponašanje i da ćemo mu povlađivati, već podrazumeva da duboko saosećamo s detetom i da prihvatamo emocije iz kojih izvire određeno ponašanje. Bihejvioralni pristup podrazumeva da modelujemo dete nagradama i kaznama, pohvalama ili kritikama, a razvojni pristup – da je detetovo ponašanje uslovljeno njegovim emocijama i instinktima nad kojima ono još nema moć, već se ponaša reaktivno (automatski).

–    Malo dete nema kapacitet da bira svoje reakcije kada mu se podigne određena emocija. Ono ne razume uzročno-posledične veze, jer se delovi mozga koji pružaju tu sposobnost tek razvijaju. Promenu u detetovom ponašanju možemo da postignemo ne tako što ćemo ga grditi, već tako što ćemo delovati na emocije koje to ponašanje pokreću. Ovaj pristup prati ponašanje kao simptom i posledicu aktiviranih emocija u detetu, zanima ga šta je podstaklo dete na takvo reaktivno ponašanje i nastoji da promeni uzroke takvog ponašanja.