Iako je anketa Međunarodnog programa za procenu učeničkih dostignuća (PISA) pokazala da đaci iz Norveške kaskaju za svojim vršnjacima iz ostalih skandinavskih zemalja po stečenim znanjima i uprkos tome što ih je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj okarakterisala kako sasvim prosečne u čitanju, naučnim predmetima i matematici, mališani koji pohađaju školu u Norveškoj imaju tu privilegiju da u njihovim razredima vlada najviše društvene ravnopravnosti na planeti.

Naime, brojni izveštaji o načinu rada u norveškim školama pokazali su da životne okolnosti učenika ni u kojoj meri na utiču na sistem ocenjivanja, što Rolf Vegard Olsen s Univerzitet u Oslu objašnjava time da su sve školske zajednice u ovoj državi relativno inkluzivne.Takođe, on ističe da su razlike između porodica različitih društvenih klasa sve manje.

Ipak, Olsen podseća da mališani iz nekih porodica imaju više sreće – okruženi su učenijim ljudima i imaju veću podršku u ispunjavanju školskih zadataka, čime njihovi rezultati moraju biti bolji od onih koje beleže deca koja ne rastu u takvom okruženju. Ipak, reč je o izuzecima, jer je ravnopravnost u norveškom obrazovnom sistemu odavno zavladala i i svi mališani imaju iste prilike i mogu da računaju na objektivnost nastavnika.

"Upravo to se, većinom, dešava u drugim zemljama – učenici koji su članovi imućnijih i učenijih porodica  imaju veću podršku, a njihovi uzori su roditelji koji se trude da im pokažu da je znanje veoma važno. Ipak, to u Norveškoj nije previše zastupljeno", objasnio je Olsen.