Ako baka ima dijabetes, hoće li i beba da oboli? Evo šta sve utiče i kakvu ulogu igraju godine roditelja

Danas na Svetski dan borbe protiv dijabetesa pravi je trenutak da odgovorimo na često pitanje roditelja sa ovom bolešću - Ako imate dijabetes – tip 1 ili tip 2 – hoće li i ga imati i vaša deca, koja je verovatnoća? Možete li preneti dijabetes na svoju decu, na isti način na koji možete i druge osobine poput boje kose i očiju? Odgovor je komplikovan, ali se svodi na to koliko snažno genetsko nasleđe dobijamo od roditelja  i šta sve utiče na naše zdravlje.

Dijabetes mladih sa početkom zrelosti (MODI) je manje uobičajen tip koji je snažno genetski uzrokovan mutacijom jednog gena, koja se obično prenosi sa roditelja na dete. U ovom slučaju, genetika osobe može doprineti razvoju dijabetesa više nego njeno okruženje.

Genetika kod dijabetesa tipa 1

Pošto se geni prenose s generacije na generaciju, mnogi ljudi sa dijabetesom se brinu da će bolest preneti na svoju decu. Ešli Vendl, majci troje dece, dijagnostikovan je T1D sa pet godina. Kada su ona i njen muž – koji takođe ima T1D – želeli da osnuju porodicu, razgovarali su o tome šta bi dijabetes mogao značiti za njihovu decu.

„Budimo iskreni, to su nas svi pitali – prijatelji, porodica, kolege, svi“, rekla je Vendl. „Razgovarala sam sa svojim ginekologom i endokrinologom, i oboje su u suštini rekli da je nemoguće znati da li će naša deca razviti dijabetes tipa 1.

 Iako je tačno da ne možemo predvideti da li će osoba razviti T1D, studije su pokazale da deca roditelja sa T1D imaju povećanu verovatnoću da razviju isto zdravstveno stanje.

Prema pregledu koji je objavio Nacionalni institut za dijabetes i bolesti organa za varenje i bubrege, procenjuje se da će 1 od 300 dece u razviti dijabetes tipa 1 do 20. godine. Ta verovatnoća se povećava na 1 od 40 dece od majka sa T1D, i 1 od 15 za decu oca sa T1D.

Američko udruženje za dijabetes (ADA) procenjuje slične brojke , ali razbija šanse prema starosti majke.

Ako majka sa dijabetesom tipa 1 ima dete kada je starija od 25 godina, verovatnoća da će njeno dete razviti T1D je 1 prema 100 – te šanse se povećavaju na 1 prema 25 ako je mlađa od 25 godina kada ima dete. Ako i vi i vaš partner imate T1D, verovatnoća da će vaše dete razviti T1D se povećava na negde između 1:10 i 1:4. Naročito, šanse su udvostručene ako vi (ili vaš partner) razvijete dijabetes pre 11. godine.

Dr Sež Džabor, profesor medicine i direktor Odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma na Medicinskom koledžu Sidnej Kimel na Univerzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji, objašnjava ove statistike osobama sa dijabetesom koji planiraju da osnuju porodicu.

„Izveštava se da više gena utiče na rizik od dijabetesa tipa 1“, rekao je Džabor. „Doživotni rizik od dijabetesa tipa 1 značajno je povećan kod bliskih rođaka pacijenata sa T1D, u proseku oko 6% kod [njihove dece], 5% kod braće i sestara i 50% kod identičnih blizanaca – u poređenju sa 0,4% kod onih bez porodične istorije“.

Važno je, međutim, imati na umu da „porodični“ slučajevi čine manje od 10% dijabetesa tipa 1 u opštoj populaciji. Češće se slučajevi T1D dešavaju spontano kod ljudi koji nemaju porodičnu istoriju zdravstvenog stanja.

Ali, kao što je gore pomenuto, genetska predispozicija možda nije uvek dovoljna da neko razvije T1D. Faktori životne sredine takođe mogu doprineti, uključujući perinatalne (period oko vremena rođenja) faktore kao što su starost majke i težina deteta pri rođenju, kao i istorija virusnih infekcija i rana ishrana deteta.

Genetika kod dijabetesa tipa 2

Za dijabetes tipa 2 (T2D), početak bolasti dolazi od interakcije između genetike i uslova životne sredine. Međutim, studije sugerišu da T2D zapravo ima jaču vezu sa porodičnom istorijom nego T1D . Prema Džaboru, oko 40% ljudi sa T2D ima najmanje jednog roditelja sa bolešću.

„Doživotni rizik za srodnika u prvom stepenu nasleđivanja kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 je 5 do 10 puta veći nego kod onih koji odgovaraju starosti i težini bez porodične istorije dijabetesa“, rekao je Džabor. Na primer, srodnik u prvom stepenu bi bio roditelj ili brat ili sestra. Ipak, „dijabetes tipa 2 je bolest koja uključuje mnoge gene, sa verovatno hiljadama genetskih faktora koji doprinose riziku od bolesti zajedno sa složenom interakcijom sa faktorima životne sredine.“

Značajni doprinosi životne sredine u T2D uključuju BMI; faktore načina života kao što su ishrana, fizička aktivnost, stres; kao i određeni lekovi.

Procena verovatnoće obolevanja

Vendl kaže da, iako nesigurnost njenih lekara u vezi sa T1D nije bila ohrabrujuća, bila je iznenađujuće od pomoći.

„Svi sa kojima smo razgovarali su nam rekli: 'Ako se desi, dogodi se, a vas dvoje ste verovatno najbolji ljudi kojima se to dogodilo jer oboje znate šta da radite', ispričala je Vendl. „Da li će biti stresno ako se dogodi? Naravno. Da li biste ikada želeli da vaša deca razviju ovo stanje? Apsolutno ne, ali sa tim se može živeti, a tehnologija je otišla toliko daleko od kada su mom mužu i meni dijagnostikovali.”

Dr Džabor je delio sličnu perspektivu. „Za dijabetes tipa 1 još uvek ne postoji prevencija za visokorizične pacijente, ali naglašavam nizak rizik i činjenicu da čak i ako se dijabetes tipa 1 pojavi, danas se lako kontroliše sa svim novijim insulinima i najsavremenijom tehnologijom“, rekao je on, navodeći insulinske pumpe i kontinuirane monitore glukoze.

Za osobe sa dijabetesom koje odluče da nemaju biološku decu, postoje i druge opcije, kao što su usvajanje i surogat majčinstvo. Vendl i njen muž su nakratko razgovarali o drugim opcijama sem da imaju sopstvenu biološku decu, ali to nikada nisu ozbiljno razmatrali.

„Nisam želela da isključim mogućnost da nosim svoje dete samo zato što imam ovu bolest koju nisam želela, toliko godina,” rekla je Vendl. „Nikada ne bih želela da moje dete mora da proživi sva iskušenja i nevolje koje nosi dijabetes, ali takođe znam da je to dovelo toliko ljudi u moj život koji su i danas tu – moj muž je jedan od njih.”

Njihova deca sada imaju četiri godine, dve godine i 3 meseca, i nije im dijagnostikovan dijabetes tipa 1. Na pitanje o njenom najvećem savetu za parove u sličnoj situaciji, Vendl je podelila perspektivu koja kombinuje i hrabrost i optimizam.

„Istražite svoje mogućnosti, razgovarajte sa svojim endokrinolozima, ginekologom – ali ne dozvolite da ono što vam kažu odlučuju umesto vas“, rekla je Vendl. „Odmerite svoje mogućnosti, porazgovarajte o tome sa svojim suprugom i razmislite šta oboje želite. Ja duboko verujem da u životu postoje mnogo gore stvari od dijabetesa tipa 1, zato ne dozvolite da vas strah da će ga vaše dete dobiti vas spreči da stvorite svoju porodicu onako kako želite.

Simptomi dijabetesa kod dece

Dijabetes kod dece može da se razvije postepeno, bez nekih drastičnih i upadljivih simptoma, pa se ponekad šećerna bolest otkrije na redovnom pregledu. S druge strane, kod nekih mališana se mogu javiti neki od sledećih simptoma:

• Pojačana žeđ
• Učestalo mokrenje
• Pojačana glad
• Umor
• Zamagljen vid
• Tamniji delovi na koži, najčešće oko vrata, ispod pazuha ili na preponama
• Nenameran i neobjašnjiv gubitak kilograma, iako se to češće javlja kod dece sa dijabetesom tipa 1 nego tipa 2
• Česte infekcije

BONUS VIDEO