ZAŠTO JE OVE GODINE POTREBNO VIŠE BODOVA ZA UPIS U SREDNJU? Saznajte sve o polaganju male mature

Upis u srednju školu svake godine je period koji i roditelji i đaci prolaze sa velikom zebnjom, strahom i neizvesnošću. Ove godine izgleda da je situacija još teža sa smanjenim brojem mesta po srednjim školama. Ali jako je važno, da svom detetu pružite što više podrške, pomognete da se spremi i savlada tremu i strah. Evo šta vas sve čeka kada je polaganje završnog ispita u pitanju, kako prenosi Blic.

Od prošle godine, novina je što đaci umesto kombinovanog testa polažu predmet po izboru, a mogli su da se opredele između biologije, istorije, geografije, fizike i hemije. Najveći broj učenika opredelio se da polaže geografiju 26.794 (41,26 odsto), zatim biologiju 23.546 (36,26 procenata), istoriju 6.034 (9,29 odsto), hemiju 4.393 (6,76 odsto) i fiziku 4.176 (6,43 odsto).

Svi ispiti počinjaće u 9.00 i trajaće do 11 sati. Đaci na raspolaganju imaju 120 minuta, a ne smeju napuštati prostoriju u kojoj se polaže u prvih 45 minuta, kao ni poslednjih 15 minuta. Takođe, na završnom ispitu nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, pametnih satova, kalkulatora, beležaka, papira, niti drugih materijala koji ne spadaju u propisan pribor za ispit.

Testovi spremni i "na sigurnom"

Do polaganje male mature ostalo je manje od 20 dana, a u školama se realizuje podrška učenicima u cilju postizanja boljih rezultata na maloj maturi. To podrazumeva da se đacima objašnjavaju kakvi su testovi, a pripremljeno je i detaljno stručno uputstvo o sprovođenju završnog ispita za sve učesnike.

“Testovi za polaganje završnog ispita koje priprema Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pripremljeni su, odštampani, upakovani u sigurnosne kese i posebne kutije sa zatvornicama. Oni su spremni za distribuciju koja je po posebnom rasporedu”, potvrdilo je Ministarstvo prosvete.

Kako dodaju, testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava ostvarenost obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja za učenike koji su redovno završili osnovnu školu, odnosno opštim standardima postignuća za osnovno obrazovanje odraslih ukoliko su polaznici obavezno obrazovanje završili po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih.

Tri vrste pitanja na testovima

Kako je ranije za “Blic” objasnio Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, postoje tri vrste pitanja. Skoro polovina pitanja i zadataka na osnovnom nivou, a manji broj na srednjem i naprednom, te da ovaj koncept nije novina.

Test znanja srpskog, odnosno maternjeg jezika, već godinama ima sličnu strukturu pitanja i zadatka koja pokriva sve oblasti: gramatiku, leksiku, narodni i književni jezik, književnost, pisano izražavanje i veštinu čitanja i razumevanja pročitanog.

Test iz matematike na sličan način i u sličnoj proporciji kao ranijih godina pokriva sve oblasti: geometriju, brojeve i operacije sa njima, algebru i funkcije, obradu podataka, merenje.
Kako je ranije ocenio Ranđelović, kod izbornih predmeta je ispoštovana slična struktura zadataka na osnovnom, srednjem i naprednom nivou.
“ Vizuelan izgled je isti kao kod ranijeg kombinovanog testa, samo što učenik polaže samo test iz izabranog predmeta”, rekao je on ranije.

Više pitanja na zaokruživanje

S obzirom na to da su testovi tajna, ne zna se ni koji je tip pitanja i zadataka, odnosno da li su otvoreni, u kojima đaci sami upisuju odgovor, ili zatvoreni, to jest na zaokruživanje ponuđenih odgovora. Međutim, na osnovu iskustava tokom prethodnih godina može se naslutiti da će se struktura koju je Zavod uspostavio i ove godine ispoštovati.

Ta struktura pitanja mahom podrazumeva da je u testu znanja srpskog i maternjeg jezika, i matematike već godinama bilo samo po nekoliko otvorenih zadataka, dok će kod izbornog predmeta verovatno biti nastavljena tradicija ranijeg kombinovanog testa koji je bio kompletno zatvoren.

Ranije je istaknuto nastojanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja da sve testove dovede u zatvorenu formu, odnosno da se zaokružuje odgovor od više ponuđenih, a u skladu sa najkvalitetnijim testovima u svetu. Time bi se omogućilo da testovi budu pregledani veoma brzo, samo pomoću softvera i u duhu potpune tajnosti i objektivnosti.

Trebaće više bodova nego pre

Najveću promenu na maloj maturi indirektno donosi odluka da će razredi srednjih škola od 1. septembra imati manje učenika, te da će za mnoge škole biti potreban veći broj bodova osvojenih na osnovu rezultata u osnovnoj školi ili na maloj maturi.

Srednje škole već su primenile ove izmene, pa će tako u svima njima broj učenika koji mogu da se upišu biti proporcionalno smanjen za po dva po svakom odeljenju. Tako će u Osmoj beogradskoj gimnaziji u odnosu na prethodnu upisnu godinu biti slobodno 244 mesta, što je za 36 manje u odnosu na prošlogodišnjih 280. Slična situacija je i u Devetoj gimnaziji gde je ove godine broj mesta za upis školaraca smanjen za 16 na 264.

Preliminarni rezultati su 21. juna, a 25. i 26. juna je popunjavanje liste želja elektronskim putem. Takođe je moguće dostaviti listu želja u školi.

Iz škole 60, sa mature 40 poena

Na testovima male mature učenik može da osvoji najviše 40 bodova, i to po 14 na testu iz srpskog jezika i matematike i 12 bodova na trećem izbornom testu. Učenik po osnovu opšteg uspeha iz osnovne škole može da ostvari najviše 60 bodova.
Najveći broj bodova koji učenik može imati na osnovu opšteg uspeha i uspeha na završnom ispitu je 100 bodova.

Bitni datumi za osmake

17. jun: Završni ispit – test iz srpskog jezika
18. jun: Završni ispit – test iz matematike
19. jun: Završni ispit – test iz izbornog predmeta
21. jun: Preliminarni rezultati male mature
21. jun: Prijem prigovora na preliminarne rezultate
24. jun: Konačni rezultati male mature
25-26. jun: Popunjavanje lista želja za upis
28. jun: Objavljivanje konačne liste želja učenika
1. jul: Objavljivanje raspodele đaka po školama

(Blic/Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO