Nisu sve porodice iste, ali u mnogima svakodnevica izgleda tako da mame ostaju kod kuće i čuvaju decu, igraju se sa njima, dok očevi rade, a onda se po povratku kući povlače u sobu ili jednostavno sednu i gledaju TV. Ipak, jako je važno da tate provode vreme sa svojim mališanima, a srećom, postoje i načini ko da ih na to podstaknete.
1. Izbegavajte prekore
Nemojte da grditi i kritikujete muža kako se nikad ne igra sa decom i ne provodi vreme sa njima jer to neće doneti ništa dobro. Na ovaj način ga praktično okrivljujete da je loš roditelj, a taj osećaj krivice zapravo može da mu uništi motivaciju da se promeni nabolje. Takođe, ako ga stalno kritikujete, velike su šanse d aće da počne da se brani, opire, svađa, dokazuje da niste u pravu i slično, a to zaista nikuda ne vodi.
2. Pokušajte da razmete razloge
"Igraj se sa decom" vama možda zvuči veoma opušteno i jednostavno, ali stvar je u tome da ako je roditelj retko komunicirao sa odraslom osobom u detinjstvu i praktično se nije igrao, onda on, najverovatnije, nije razvio ovu veštinu. On ne zna o čemu da razgovara sa malim detetom. Štaviše, deluje mu besmisleno: "Kad poraste, onda ćemo razgovarati". On, čak i uz svu želju, ne uspeva da se zabavi sa detetom, jer jednostavno ne zna kako da se igra i to mu deluje kao neka obaveza.
Naravno, dete primećuje takav negativan stav odrasle osobe i onda odbija da se igra i komunicira sa ocem jer, nije zanimljivo igrati se i razgovarati sa nekim koga to ne zanima. Međutim, posledice mogu da budu takve da, sa početkom adolescencije, dete zatvori od roditelja sa kojim nije formirana sigurna vezanost u ranom detinjstvu.
3. Pomozite mu da nauči kako
Igra je najbolji alat za izgradnju odnosa sa decom. Nemoguće je delegirati ovu funkciju nekom drugom - tada će se odnos graditi sa nekim drugim. I tu mama, pažljivo podržavajući tatu, može da mu pomogne da povrati izgubljeno interesovanje za ovu aktivnost, a zatim da pređe na igru sa detetom.
Prvo je važno da razgovarate sa suprugom o tome šta mu se sviđa. Za malo dete, predškolca, pa čak i mlađeg školskog uzrasta, sve može da postane igra:
- igranje sa vodom (u činiji, u lavoru, u kadi),
- upoznavanje sa alatima uz poštovanje bezbednosnih standarda (valjci, četke, čekići, odvijači),
- odnos sa prirodom (kamenčići, štapići, biljke, lišće, pesak),
- interakcija sa proizvodima (žitarice, brašno, testo, povrće, voće itd.),
- igre rečima (dečje pesmice, šale, smešne priče, bajke),
- sviranje muzike (šapat, vika, zvuci, pesme, muzički instrumenti, ritam),
- igra sa sportskom opremom (lopte, obruči, vijače, kuglanje).
Tata može da radi ono što mu je bliže i zanimljivije. Može sam da smišlja i izmišlja igre, da postavlja svoja pravila - deca vole kreativan pristup.
Drugo, samo treba da pomognete partneru da se opusti i shvati da ga niko neće osuđivati u igri. Čak i ako je najnespretniji igrač na svetu, za decu - što je smešnije, to bolje. Jedino je važno da intenzitet interakcije bude umeren. Ako se tata iznenada zanese i počne previše uzbuđeno da reaguje, glasno viče, brzo se kreće, pravi nagle pokrete, to može da uplašiti mališana. Stoga, čak i kada je opušten, potrebno je da održava kontrolu u igrama sa decom, prenosi psychologies.ru.
Zašto je važno da se otac igra sa detetom
Ukoliko otac nema interakciju i ne igra se sa decom, to može negativno da utiče na samopouzdanje mališana, na formiranje samopoštovanja. Takođe, takvo dete, kojem nedostaje interakcija i igra sa tatom, može da ima poteškoće da nauči da veruje sebi i ljudima oko sebe. Stoga je važno da se rešenje ovog najvažnijeg pitanja ne odlaže, već da se vreme i pažnja posvete tome u sadašnjosti – dok dete još nije odraslo i otac može pažljivo da gradi odnos, time menjajući budućnost deteta nabolje.
BONUS VIDEO:
