Kako navodi Isa Marrs stručnjak za patologiju govora, postoji nekoliko faktora koji utiču na ovaj scenario koji izaziva frustracije i strah od neuspeha kod roditelja i dece.

1. Nedostatak motivacije od strane deteta. Detetu je ovo teško zameriti jer kao logopedi moramo da naučimo da motivišemo i najteže dete.

2. Roditelji nemaju vremena i/ili strpljenja da rade vežbe kod kuće. Opet, nisu uvek krivi roditelji jer ponekad prate reakciju svog deteta na frustraciju i neuspeh i izbegavaju aktivnosti koje dovode do ovih osećanja. Obično je ovo uzrokovano time što logoped daje pogrešne ili prezahtevne logopedske vežbe.

3.Najverovatniji faktor koji dovodi do izostanka napretka je logoped i nesposobnost da pravilno čita i tretira situaciju. Ako ne postoji strukturalni, medicinski ili fiziološki razlog da dete ne govori jasno, ono može i treba da nauči da govori savršeno jasno.

Kako Marrs navodi: "U privatnoj praksi često mi dolaze deca koja već dugi niz godina primaju logopedsku terapiju negde drugde, ali i dalje imaju iste dugotrajne govorne greške. Uvek zamolim roditelje da donesu svoju knjigu domaćih zadataka kako bismo pokušali da rešimo problem."

Greška govornog terapeuta koju često prave

"Ono što najčešće nalazim je da je dete radilo na pogrešnoj stvari. Takođe obično smatram da je domaći zadatak koji su dobili skoro uvek nekoliko koraka ispred onoga što je trebalo da bude.

Na primer, detetu sa bočnim šapatom se daju rečenice koje sadrže zvuk „s“ za vežbanje kod kuće. Čak sam video i dete koje je zamoljeno da smišlja priče sa rečima „s”. Nije iznenađujuće, kada se ispita, dete nije u stanju da proizvede zvuk „s“ u izolaciji.

Ako vaše dete ima poremećaj artikulacije, ili čak zastoj u artikulaciji, pokušaj da ga naučite kako da koristi zvuk u rečenici pre nego što može da ga koristi dosledno u izolaciji je kao pokušaj da ga naučite da trči pre nego što može da stoji. Jednostavno nikada neće uspeti. Kada su u pitanju greške u artikulaciji, dete nikada neće preneti ili steći nezavisnost s obzirom na ovaj scenario."

Nemamo svi iste stavove

Nažalost, pokušaj da prebrzo napredujete je greška koja nije jedinstvena za logopede: "Na primer, moja ćerka Maja ima neke razvojne artikulacione greške na kojima smo radili. Ona ne može da izgovori svoje "k" ili svoje "g" zvukove i kad god se nađemo u krugu porodice ili prijatelja neko će je uvek zamoliti da ispravi svoj govor nerealnim očekivanjima. Smatram da je to veoma frustrirajuće. Sve to dovodi do frustracije i čini je manje voljnom da pokuša."

Isto se može reći i za lošu logopedsku terapiju. Kada terapeut ima nerealna očekivanja i postavlja nerazumne zahteve detetu, to ga frustrira i čini ga manje voljnim da pokuša.

"Kao logopeda moja je uloga da spojim sve delove jednačine. Moram da znam odakle da počnem i kako da motivišem svako dete. Moram dati odgovarajući domaći zadatak koji je ostvariv i ostavlja roditelje i njihovu decu da se osećaju uspešno. Moram da procenim tempo u skladu sa tim i da se ne krećem prebrzo. Kada se svi ovi delovi postave tada i samo tada, nezavisnost se može postići."

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO

Negativni efekti upotrebe tehnologije na razvoj dece kurir televizija