Živimo u vremenu u kome su različiti oblici nasilja postali svakodnevna pojava. Iako sveobuhvatna zaštita ne postoji, nemojte čekati da vaše dete postane žrtva, naučite ga kako da prepozna nasilje i reaguje na njega.
Nasilje ima mnogo lica. Ali, jedno je sigurno – na njega treba reagovati. Uvek. Preventiva je veoma važna kada je ova tema u pitanju, pa počnite na vreme da učite svoje dete kako da razlikuje šta je u redu, a šta ne, kako da se ponaša u određenim situacijama i, naravno, da vam uvek kaže ukoliko posumnja da je žrtva nečijeg nasilja
Šta je sve nasilje?
Nasilje koje dete preživljava nije samo ono što vi, kao odrasla osoba, smatrate nasiljem. Najčešći oblik nasilja koje dete preživljava je zadirkivanje. Ali, nasilje predstavlja i:
•traženje usluga, koje ono ne želi da pruži (na primer, prepisivanje na času, šaputanje…)
•traženje novca ili njegovih ličnih stvari (patika, užine…)
•upropašćavanje njegovih ličnih stvari (svezaka za školu, ranca, odeće…)
•fizičko maltretiranje (udaranje, ali i "samo" pretnje batinama)
•ucene, vređanje ili ponižavanje zato što je iz nekog razloga drugačije...
Predrasude
Razmislite o pojedinim stavovima koje, ukoliko su sastavni deo ili vašeg ili razmišljanja vašeg deteta, treba hitno da promenite. Naime, verovanje da su ovi stavovi istiniti a ne predrasude, podrazumeva vašu (ili vašeg deteta) prećutnu toleranciju na pristajanja na različite oblike nasilja.
•"Neki ljudi zaslužuju da ih neko maltretira", ili: "Trpeti nasilje je deo svačijeg odrastanja". Istina je da je svako preživeo nepravdu, svađe, ili sukobe sa drugima, baš kao što je svako imao priliku da odreaguje ili prećuti nešto što ga je povredilo, ali to ne znači da je preživeo nasilje.
• "Vremenom, proći će samo od sebe". Nasilje zaista može da prestane kada nasilnoj osobi dosadi da maltretira uvek istu žrtvu, ali do tog trenutka mogu da prođu godine.
• "Važno je da se ne vidi". Fizičko nasilje (batine, udarci, šamari) ostavlja modrice i povrede, koje ipak zacele. Ožiljci, koji ostaju iznutra, mnogo su bolniji i strašniji od onih vidljivih, fizičkih.
•"Oni koji se žale na nasilje su tužibabe". Svako ima pravo na život bez nasilja. Ali, ponekad za taj život moramo da se izborimo, umesto da se on podrazumeva. Poveravanje nekome je često prvi korak u zaustavljanju nasilja. Upravo zato, oni koji učine ovaj prvi, a istovremeno i najteži korak, veoma su hrabri i jaki, a ne slabi i nemoćni.
•"Nasilne osobe će odustati ako ih ignorišete". Ili: "Sa nasilnim osobama bi trebalo da se potučete ili da im uzvratite istom merom". Netačno. Nema pravila koje važi za sve nasilne osobe i situacije u kojima neka žrtva može da se nađe.
Preventiva
Kako biste preduhitrili ili sprečili pojedine oblike nasilja nad svojom decom:
•Ne prezaštićujte decu. Neće vam biti lako da detetu ispričate da je moguće da se desi i ono čega se vi najviše plašite, ali to nije opravdanje da žmurite pred mogućim opasnostima. Još je rizičnije ukoliko verujete da detetu nikada neće biti potrebno umeće samoodbrane, da se "te stvari" uvek dešavaju drugima. Dete koje je dobilo više činjeničnih informacija - praviće ispravne, logične izbore i donositi odluke zasnovane na tim informacijama." Nasuprot tome, dete koje ste naučili da su svi ljudi dobri - u nekoj kritičnoj situaciji će se naći u lošijem položaju. Ono će morati da pogađa, nagađa, okleva pri donošenju odluka i izbora, što uvećava mogućnost da u svojoj odluci pogreši.
•Pravo na "NE". Navikli smo da decu učimo da su "NE", "NEĆU", "NE MOŽE"... takozvane ružne reči, koje se nikada ne govore. Međutim, u savremenom svetu, ove reči su ponekad ŠIFRE OPSTANKA. Neophodno je da vaše dete ume da ih i verbalno i neverbalno koristi, jer je to način suprotstavljanja nasilju.
