- Namirnice koje deca jedu u najranijem uzrastu utiču na njegov rast, razvoj i zdravlje.
- Pojedine namirnice, odnosno hranljive materije koje one sadrže, imaju ogroman uticaj na razvoj mozga beba i mališana.
Hrana koju dete unosi tokom prve dve godine života, kao i hranljive materije koje dobija još tokom trudnoće, imaju veliki uticaj na njegov rast, razvoj i zdravlje. Prema preporukama Američke akademije za pedijatriju, određene hranljive materije imaju posebno važnu ulogu, a njihov nedostatak može ostaviti trajne posledice. Među njima su gvožđe, cink, bakar, holin i vitamin D.
Ishrana u najranijem uzrastu ne utiče samo na rizik od razvoja gojaznosti, povišenog krvnog pritiska i dijabetesa u detinjstvu i odraslom dobu, već je ključna i za pravilan razvoj mozga. Prve dve godine života predstavljaju najvažniji period za razvoj delova mozga zaduženih za pamćenje, obradu informacija, planiranje i pažnju.
Prema navodima Američke akademije za pedijatriju, nedovoljan unos ključnih hranljivih materija može dovesti do oštećenja moždanih funkcija koja se kasnije ne mogu u potpunosti nadoknaditi. Istraživanja pokazuju da je neadekvatna ishrana u prve dve godine života povezana sa nižim koeficijentom inteligencije (IQ), problemima u ponašanju i slabijim uspehom u školi.
"Istraživanja u ovoj oblasti postaju sve značajnija" kaže dr Sara Džejn Švarcenberg, profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Minesoti i jedna od autorki ovog rada. "Pravilnom ishranom u najranijem uzrastu možemo dugoročno unaprediti zdravlje dece."
Mnoga odojčad starija od šest meseci, koja se isključivo doje, ne unose dovoljno cinka, gvožđa i vitamina D, dok su adaptirane mlečne formule obogaćene ovim hranljivim materijama. Zato je važno da bebe nakon šestog meseca ove nutrijente dobijaju i kroz raznovrsnu čvrstu hranu.
Namirnice bogate ključnim hranljivim materijama:
- Proteini: meso, živinsko meso, riba, jaja, jogurt, pasulj, žitarice
- Cink: govedina, svinjetina, mleko, tofu, pasulj, kikiriki puter
- Bakar: pečurke, školjke, integralne žitarice, pasulj, krompir
- Gvožđe: govedina, piletina, riba, obogaćene žitarice, spanać, pasulj
- Selen: tuna, piletina, obogaćena testenina, jaja, integralni pirinač
- Holin: govedina, živinsko meso, jaja, bela riba, losos, pasulj
- Folna kiselina: spanać, sok od pomorandže, pirinač, avokado, integralni hleb
- Jod: bakalar, jodirana kuhinjska so, mleko, škampi, jaja, konzervisana tuna
- Vitamin A: batat, šargarepa, mango, jaja, mleko
- Vitamin D: losos, tuna, mleko, obogaćeni voćni sokovi
- Vitamin K: spanać, kelj, brokoli, grašak, borovnice
- Vitamin B6: žitarice, leblebije, banane, krompir, kikiriki puter
- Vitamin B12: žitarice, losos, mleko, govedina, jogurt, sir
- Dugolančane polinezasićene masne kiseline: riba, ulje uljane repice, laneno seme, suncokretovo ulje
Važno je imati na umu da se kravlje mleko, kao ni biljni napici koji zamenjuju mleko, ne preporučuju kao osnovni napitak za decu mlađu od godinu dana. U tom periodu najbolji izbor su majčino mleko ili adaptirana mlečna formula. Mlečni proizvodi poput jogurta i sira mogu se uvoditi u ishranu prema preporukama pedijatra, a manje količine mleka mogu se koristiti i za pripremu hrane.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
