- Neke namirnice koje se roditeljima čine kao dobar izbor za dečju užinu, zapravo nisu toliko zdrave.
- Sadrže više šećera i kalorija nego što očekujete, a bolja opcija su voće, jogurt, komad hleba i sira...
Dečje užine deo su naše svakodnevice. I dok postoje one koje su zaista dobar izbor za naše mališane, sve češće posežemo za proizvodima koji deluju kao zdrava i praktična opcija, a istina je ponekad sasvim drugačija.
Na policama prodavnica nalazi se mnogo proizvoda koji na prvi pogled deluju kao sasvim dobar izbor za dečju užinu. Voćne grickalice, sokovi, krekeri... često ih biramo upravo zato što verujemo da su bolja opcija od klasičnih slatkiša. Međutim, pogled na deklaraciju i sastav proizvoda ponekad otkriva sasvim drugačiju priču.
Naravno, ništa se neće dogoditi ako dete povremeno pojede čokoladni namaz ili popije sok. Problem nastaje kada takve namirnice postanu svakodnevni deo ishrane, naročito ako verujemo da detetu nudimo nutritivno kvalitetnu užinu.
Evo nekoliko proizvoda koji se često nađu na dečjem jelovniku, a nisu uvek tako dobar izbor kao što se na prvi pogled čini.
1. Čokoladni namazi
Teško je pronaći dete koje ne voli čokoladni namaz od lešnika. Međutim, kod mnogih takvih proizvoda među glavnim sastojcima nalaze se šećer i ulje.
Jedna porcija može sadržati oko 21 gram šećera, odnosno više od pet kašičica. Zato čokoladni namaz ipak treba posmatrati kao slatkiš, a ne kao osnovu zdravog doručka ili užine.
Nije neobično da ga roditelji doživljavaju drugačije. Takvi namazi godinama su se reklamirali upravo kao deo doručka – najčešće uz parče hleba i čašu mleka.
2. Voćne grickalice
Na pakovanju piše "voćno", izgledaju kao praktična užina, a deca ih obožavaju. Ipak, neke voćne grickalice po svom sastavu mnogo su bliže gumenim bombonama nego pravom voću.
Čak ni oznaka da su napravljene od "pravog voća" ne znači nužno da mogu da zamene sveže voće. Često sadrže voćne koncentrate i dodat šećer, pa je uvek dobro pogledati deklaraciju.
Ako dete želi nešto slatko za užinu, sveže voće je po pravilu nutritivno bogatiji izbor.
3. Voćni sokovi
Čak i kada na pakovanju piše "100% sok", to ne znači da dete treba da ga pije bez ograničenja.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje ograničavanje voćnih sokova kod dece i prednost daje celom voću. Sok predstavlja koncentrisan izvor prirodnih šećera i kalorija, a za razliku od celog voća sadrži manje vlakana.
Budući da je sladak i lako se pije, deca mogu popiti mnogo veću količinu soka nego što bi pojela voća. Prevelike količine mogu uticati na apetit, a kod neke dece dovesti i do proliva i doprineti prekomernom unosu kalorija.
Za svakodnevno gašenje žeđi najbolji izbor ipak ostaje – voda.
4. Krekeri
Krekeri su praktični, lako ih je spakovati u torbu i često ih doživljavamo kao bolju alternativu slatkišima.
Ipak, nisu svi krekeri isti. Neki proizvodi, čak i oni koji se reklamiraju kao integralni, mogu sadržati rafinisano brašno, dodat šećer i dosta soli.
Zato ni ovde ne treba gledati samo ono što piše na prednjoj strani pakovanja. Dobro je proveriti listu sastojaka i nutritivne vrednosti i birati jednostavnije proizvode sa većim udelom celih žitarica i manje dodatog šećera.
5. Sportski napici
Sportski napici prvobitno su osmišljeni za nadoknadu tečnosti i elektrolita tokom intenzivne i dugotrajne fizičke aktivnosti. Ipak, sve češće ih možemo videti i u rukama dece nakon običnog treninga ili utakmice.
Mnogi roditelji pretpostavljaju da su detetu potrebni čim se dobro oznoji. Međutim, za većinu dece koja se bave uobičajenom fizičkom aktivnošću oni nisu neophodni.
Često sadrže dosta dodatog šećera, a mogu sadržati i različite arome i boje.
Za većinu dece nakon treninga dovoljna je voda, dok se elektroliti, poput natrijuma i kalijuma, mogu nadoknaditi redovnom i raznovrsnom ishranom.
Problem nije samo u tome šta deca jedu, već i koliko često nešto grickaju između glavnih obroka.
Ako su im tokom celog dana dostupni sokovi, slatkiši i grickalice, lako se može dogoditi da za pravi obrok više nemaju apetit.
Zato bi dečja ishrana trebalo da bude što raznovrsnija i da uključuje žitarice, voće i povrće, mlečne proizvode, meso i druge izvore proteina, kao i kvalitetne masti. Voda bi trebalo da bude glavni napitak.
Zdrava užina ne mora da bude komplikovana. Komad voća, jogurt, parče hleba sa svežim sirom ili neka druga jednostavna kombinacija često mogu biti bolji izbor od proizvoda koji se reklamira kao "zdrava dečja grickalica".
Zato sledeći put kada birate užinu za mališana, nemojte gledati samo prednju stranu pakovanja. Pogledajte i sastav – jer ono što deluje zdravo na prvi pogled ne mora uvek biti najbolji izbor.
U galeriji ispod pogledajte i mudre savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Miss7mama/Yumama
